Женска кошаркашка репрезентација Србије пласирала се у четвртфинале Европског првенства као првопласирани тим групе Д, после победа против Белорусије, Русије и Белгије у Зрењанину. Изабранице селектора Марине Маљковић 4. јула ће играти против бољег из дуела Шведске и Летоније за пласман у финале и визу за квалификациони турнир за Олимпијске игре 2020. у Токију.

Наш национални тим се у недељу увече вратио у Београд, а играчице су биле на располагањи представницима медија у понедељак пре подне.

Једна од најзаслужнији за стопостотан учинак у групи Д Ана Дабовић истиче да Србија у београдској „Штарк арени“ мора да игра боље него у Зрењанину ако жели да се упусти у борбу за медаљу.

– Како смо синоћ дошле у хотел на телевизији сам гледала утакмицу са Белгијом. Нас седам је било у једној соби, јер сам послала поруку и рекла да не долази ко има слабо срце, а онда смо схватиле да смо пола детаља заборавиле. Мислим, знам да је решила Нецина украена лопта, то се не заборавља. Сада имамо три дана да се одморимо и спремимо. Боримо се и верујем да је свака од нас дала максимум, али нисмо још на нивоу на коме бисмо могле и требало да будемо. Добро је што побеђујемо и што смо у четвртфиналу, али од сада то више неће проћи…

О потенцијалном ривалу Шведској или Летонији…

– Нисам гледала ни једну ни другу екипу… Ја сам мало чудан тип, јер увек мислим о нама и томе како да играмо и како да помогнем свима да победимо. Глерала сам само Црну Гору, јер ми тamo играју најбоље другарице. Данас ћемо да гледамо мећ Шведска-Летонија, па ћемо да видимо…

Циљеви наших девојака апсолутно су јасни.

– Циљ су Олимпијске игре! Сада смо близу, треба нам једна победа… Наравно и медаља увек, али сада смо за промену изабрале „лакши” пут, што нам раније није полазило за руком, али ми смо увек побеђивали оно што морамо. Много тога нам доноси четвртфинале и верујем да ће нам уз публику бити много лакше. Надам се да ће људи доћи да нас бодре, јер је јасно да играмо боље када су трибине пуне и када добијамо енергију са трибина. Играмо у „Штарк арени“, тамо сам само гледала утакмице и сада сам пресрећна и препоносна што ћу играти у тој дворани. На нама је да играмо најбоље што можемо, верујем да ће људи то препознати. Они нам дају енергију и ако се боримо за медаљу, верујем да ће доћи. Играле смо својевремено квалификације против Немачке у „Пиониру“ и било је пуно, сада се надам да ће тако бити и у „Штак арени“ – поручује Ана Дабовић.