Све­ча­ном це­ре­мо­ни­јом пре утак­ми­це са Аустра­ли­јом, КСС се и званич­но опро­стио од две легендарне трофејне репрезентативке – Јелене Брукс и Соње Васић

Ура­мље­не дре­со­ве, цве­ће и сатове Је­ле­ни и Со­њи уру­чи­ли су председ­ник Ко­шар­ка­шког са­ве­за Ср­би­је Пре­драг Да­ни­ло­вић и потпред­сед­ни­ца КСС за жен­ску ко­шар­ку Ана Јо­ко­вић, док им је мини­стар спор­та и омла­ди­не у Вла­ди Ре­пу­бли­ке Ср­би­је Ва­ња Удови­чић поклонио велике букете цвећа.

Прет­ход­но је на два велика екрана емитован кра­так филм снимљен специјално за ову прилику, у ко­ме су се бив­шим са­и­гра­чи­ца­ма обра­ти­ле ре­пре­зен­та­тив­ке Ср­би­је уз прегршт емоција.

По­чев­ши од Европ­ског пр­вен­ства за ју­ни­ор­ке, 2007. у Но­вом Са­ду ка­да су Јелена и Соња Ср­би­ју во­ди­ле до зла­та, остало је исто­ри­ја коју су свих ових го­ди­на пи­са­ле за­јед­но – осво­ји­ле су у дре­су Ср­би­је злат­ну ме­да­љу на Европ­ском пр­вен­ству 2015. го­ди­не у Бу­дим­пе­шти, па брон­зу на Олим­пиј­ским игра­ма 2016. у Ри­ју, за­тим још јед­ну брон­за­ну ме­да­љу на Европ­ском пр­вен­ству у Бе­о­гра­ду 2019.

Ко­начно, зла­то на ле­то­шњем Европ­ском пр­вен­ству у Ва­лен­си­ји ставило је златну тачку на крај бли­ста­вих ре­пре­зен­та­тив­них каријера.

Велико хвала Јелени и Соњи!

 

Је­ле­на Брукс – 158 утак­ми­ца у дре­су Ср­би­је, 92 на зва­нич­ним такмиче­њи­ма – 1.867 по­е­на.

Со­ња Ва­сић – 102 утак­ми­це у дре­су Ср­би­је, 60 на зва­нич­ним такмиче­њи­ма – 1.132 по­е­на.

ИЗЈАВЕ

Соња Васић

– Си­гур­но се и нас две дру­га­чи­је осе­ћа­мо. Је­ле­на ипак и да­ље игра, за ме­не је ово де­фи­ни­тив­но тач­ка. Мо­жда је и при­ли­ка да се опрости­мо пред пу­бли­ком ко­ју ни­смо има­ле у То­ки­ју, али ме­ни је увек би­ло нај­бит­ни­је са ки­м си на те­ре­ну ка­да си се опра­штао. И то је би­ло ме­ни све би­ло на ме­сту. Са том еки­пом, са ко­јом смо се некако и ин­ден­ти­фи­ко­ва­ли, тим ко­ји да­нас пред­ста­вља жен­ску репре­зен­та­ци­ју Ср­би­је, та­ко да је ово би­ла са­мо не­ка тач­ка, да се при­ча ту за­о­кру­жи, али, ми­слим да смо ми нај­леп­ши опро­штај има­ле овог ле­та.

Је­ле­на Брукс

– Ствар­но је ди­ван осе­ћај би­ти у Ср­би­ји, са свим овим де­вој­ка­ма са ко­ји­ма смо про­во­ди­ле све див­не тре­нут­ке. Же­лим сви­ма да се захвалим што су нам да­ли ову див­ну по­др­шку, ка­кву су нам да­ва­ли свих ових го­ди­на. Ди­ван је осе­ћај би­ти ов­де…