Данас је у „Кући кошарке“ одржана промоција селекторке женске сениорске репрезентације Марине Маљковић, која ће наше најбоље кошаркашице водити и у наредне две године.

Уводу реч пред бројним представницима медија дао jе председник Кошаркашког савеза Србије Предраг Даниловић.

– Изузетно сам срећан што смо постигли договор са, пре свега, мојом пријатељицом, а онда и селекторком женске репрезентације Марином Маљковић. Чињеница која треба да се нагласи јесте да je Маринина преданост и оданост овој кући, Кошаркашком савезу, као и репрезентацији и у томе да сваки пут када треба да дође проводи време у карантину. Oд пола године или колико већ буде са репрезентацијом, проведе сигурно три-четири месеца у карантину, што показује њену преданост КСС и девојкама које тренира. Понаваљам да сам стварно срећан и задовољан што ће Марина са нама бити још најмање две године – рекао је Даниловић.

Селекторка се захвалила председнику Даниловићу на лепим речима и рекла:

– Даниловић је велики разлог мог останка овде, то је сасвим сигурно. Верујем да је Саша Даниловић гаранција за испуњавање мојих кошаркашких амбиција. Спортски мотив увек мора да постоји, али он није био пресудан у мојој одлуци да останем селекторка Србије. Као неко ко је обишао сва мора и океане, добро знам традицију која обавезује капетана да задњи напусти брод у случају неког проблема. Реч патриотизам је толико истрошена да не желим да је користим. Наша стара лепа реч, коју користи један од мојих омиљених писаца Јован Дучић, јесте родољубље и она мени много лепше звучи. Смена генерација је тешка и у земљама са много богатијим биолошким резервоаром него што је наша. На пример, 12 француских репрезентативки даје нација од 75 милона, а 12 шпанских даје 45 милона. О Русији, Кини и Америци да не говоримо… А све те екипе су наши директни противници у борби за медаље.

Маљковићева се вратила неколико година уназад…

– Сетимо се за тренутак Видовдана 2015. године. Од првог до другог европског злата женске кошаркашке репрезентације прошло је шест година. Упоредите та два тима, колико персоналних измена, колико нових имена… Размишљала сам пуно о том путу, обично велике екипе држе једну исту групу људи много дуже. Црква мери време загледана у вечност, а кошарка мери време у секунди, секунда је вечност… Злато из 2021. године у Валенсији је већ давна прошлост, историја… Ко то не зна, не треба да се бави овим послом. Имајући све наведно на уму, све чудне погледе и питања „Како можеш више“, ја сам ипак одлучила да, поред бројних понуда које су стизале са буквално свих континета, останем ту, код куће у Србији. Након Токија, нашу репрезентацију и кошарку напустиле су велике играчице. Ми смо остали на мање од пола тима из Токија. Играчице са клупе постају  лидери, а оне које нису ни играле – седају на клупу. То је много, много тешка прича. Али, мене и те како инспирише рад са њима. Ужасно ме мотивише та нова крв и нове ствари кроз које ћу пролазити на тренинзима са младим девојкама са којима ћу радити. Ми смо својим радом и резултатима, са четири велике медаље – злато из 2015, бронза из Рија, нама врло важна бронзана медаља која се ретко помиње, 2019. у Београду јер је дошла после много проблема, као и ова последња златна из Валенсије, размазили домаћу публику и прелако заборављамо да до пре шест година практично нисмо имали репрезентацију.

И то није све…

– Више него на медаље, и као спортски радник и као Српкиња, поносна сам на Покрет за женску кошарку и на Инсистут за женски спорт које сам основала. Зашто? Зато што сам успела да уђем у базу, у срж нашег друштва и да кроз социјално одговорне акције више хиљада девојчица укључим у тренажни процес. Али не треба заборавити да сам ја све то радила док сам седам или десет дана, кад дођем из далеког Шангаја или Токија, уместо да проводим време са својом породицом и пријатељима, обилазила мале градове и села по Србији проповедајући деци о бављењу спортом, тако да ми данас у кошарци, али и свим другим спортовима, тренирамо од Кикинде до Пирота. И зашто постојимо? Зато што стварамо репрезентативке у кошарци и свим другим спортовима. Радећи са младима ми радимо за будућност. Најбољи пример је управо женска кошаркашка репрезентација, која у овим ФИБА прозорима, девојке које се ту буду такмичиле, нису биле на Еуробаскету, ни на Олимпијским играма, али су три месеца прошле године вредно радиле са мном у репрезентацији са члановима мог стручног штаба. Зато је битно да се каже да је ово систем који ништа не препушта случају. У том карантину који је Саша поменуо, а који је заиста тежак, ја се бавим и женском кошаркашком репрезентацијом, а не само својим клубом, гледам све утакмице свих наших играчица, имам времена да се посветим скаутирању сваког детаља, сваке лиге, као и наравно тражењу неких нових имена. Ово је систем који доводи перфектног странца за репрезентацију, а то је нешто што је изузетно тешко, а вама су као такве добро познате Данијел Пејџ и сада Ивон Андерсон.

Селекторка се осврнула и на актуелну репрезентативну акцију као увод у квалификациони тунир за Светско првенство, који наше девојке играју од 10. до 13. фебруара 2022. у новобеоградској „Хали спортова Ранко Жеравица“.

– Мој посао креће са седам-осам дана, али своје слободно време користим да од јуче радим са најмлађим девојкама из домаће лиге које видите на списку и пресрећна сам због тога. Ни у једном моменту не дозвољавамо да било шта промакне и то је оно што прави резултат све ове године. Чињеница да нас и раду подржава наша држава је за сваку похвалу и ми то сви знамо и стално понављамо. Начин на који се припремамо је исти као и највеће екипе света. Имамо заиста најбоље услове. Међутим, морам да се похвалим нечим што је изузетно важно. Захваљујући целом овом нашем раду, Покрета, Института и репрезентације, пре три дана је наша земља примљена у „Спортс дипломаси програм САД“. Дакле, наш труд и рад цене и ван граница Европе, од Шангаја па до Вашингтона. Ради се о највишем нивоу спортске размене где једна велика Америка бира баш Србију. И, на крају, сликари иза себе остављају легате, ја иза себе остављам медаље и врхунску спортску организацију. Једно без другог не иде. Паузу у освајању медаља имају сви, и НБА звезде, али је мени изузетно важно нешто друго – јака организација је увек кадра да изнова производи играчице, резултате и на крају опет медаље – поручила је Марина Маљковић.

 

Списак кошаркашица – квалификациони турнир за СП 2022

27. јануар 2022.

Софија Олић

Маша Јанковић

Тина Селаковић

Олга Степановић

Тамара Чорто

Марта Јовановић

Јована Боричић

Невена Росић

Наташа Бучевац

Александра Пуношевац

Марта Митровић

Марина Стојић

Надија Смаилбеговић

 

2. фебруар 2022.

Тина Крајишник

Невена Јовановић

Саша Чађо

Драгана Станковић

Ивон Андерсон

Ивана Катанић

Сања Мандић

Мина Ђорђевић

Катарина Зец

Кристина Топузовић

Ивана Раца

Маја Шкорић

Јована Ногић

Теодора Турудић

Александра Црвендакић