На данашњи дан пре 95 година рођен је велики кошаркашки визионар и један од људи који су постављали темеље југословенске и српске, али и европске и светске кошарке – господин Радомир Шапер (1925-1998).

Као младић, носио је дрес БАСК-а, Црвене звезде и Партизана, а био је и успешан репрезентативац Југославије. Када је завршио играчку каријеру, као угледан кошаркашки радник и стваралац обављао је бројне функције у нашој кошарци – био је председник Кошаркашког савеза Југославије, генерални секретар Кошаркашког савеза Југославије, неколико пута први човек Кошаркашке лиге Југославије, годинама други човек светске кошаркашке организације ФИБА и председник Техничке комисије, као њеног најзначајнијег органа.

За огромне заслуге Шаперу су додељена највиша признања КСЈ и ФИБА, a Светска кошаркашка федерација је 2001. године установила и награду „Др Радомир Шапер” за велика достигнућа на пољу развоја кошарке у свету и на тај начин му постхумно одала велико признање за све што је учинио за кошарку на глобалном нивоу. ФИБА је професору Шаперу постхумно доделила и “Орден части”, док је у предграђу Мадрида Алкобендасу 1. марта 2007. године отворена „Кућа славних“ Међународне кошаркашке организације у којој се одмах више него заслужено нашло место за господина Шапера.

Шапер је био изузетно успешан и изван кошаркашке приче. Дипломирао је 1950. године на Технолошко-металуршком факултету у Београду, докторирао 1964. године, да би 1968. постао ванредни професор. Четири године касније постао је редовни професор Технолошко-металуршког факултета, а 1980. године Шапер је именован за продекана Технолошко-металуршког факултета, где је радио до пензионисања 1991. године.

Током рада на Технолошко-металуршком факултету проф. др Радомир Шапер објавио је више од 150 научних и стручних радова. Аутор је и коаутор пет књига и уџбеника из области аналитичке хемије и аутоматске регулације хемијских процеса. Године 1967. прихватио је да као експерт Уједињених нација покрене Хемијски институт у Картуму у Судану. Међутим, упркос инсистирањима владе Судана и Уједињених нација да остане дуже од годину дана, професор Шапер вратио се у Београд искључиво због кошарке, а у то време је био председник Кошаркашког савеза Југославије.

Господин Шапер био је иницијатор многих позитивних промена у југословенској кошарци, пре свега оних које су се односиле на развој кошаркашке организације на стратешком плану, а често је истицан његов немерљив допринос у унапређењу кошаркашких правила на међународном нивоу. Био је човек који је дао много кошарци за коју је живео, а визионарским радом и великим идејама, професор Шапер је имао немерљив допринос у напретку кошарке. Да није било њега, наша „Кућа кошарке“ данас не би могла да се поноси витринама препуним пехара и медаља.