КИНА – СРБИЈА 70:77 (14:16, 19:19, 25:14, 12:28)

Наше најбоље кошаркашице оствариле су велику победу против Кине и пласирале се у полуфинале Олимпијских игара у Токију, где ће у петак 6. августа од 6.40 сати по српском времену играти против репрезентације САД, која је савладала Аустралију 79:55! Србија је тако остварила још један сјајан резултат и пласирала се у борбе за медаљу. У другом полуфиналу од 13.00 сати играће Јапан и Француска.

Одлично је Србија отворила меч, захваљујући поенима и асистенцији Дабовић повела 4:0… Уписале су Кинескиње прва четири поена са линије пенала, користиле брзину и у 5. минуту после доста промашаја са обе стране изједначиле на 6:6. Играло се потпуно изједначено, кош за кош, сјајна је била Станковић под кошем, да би Србија на прву паузу отишла са 16:14.

Форсирао је ривал игру на центре, а прву тројку за наш тим погодила је Брукс, онда додала и двојку за 23:16 у 13. минуту. Убациле су Кинескиње прву тројку из десетог покушаја, али је Васић одмах узвратила истом мером, да би ривал серијом 7:0 пришао на 26:28. Дуго је на семафору стајао исти резултат, све до тројке Кине у 18. минуту, па одговора Србије преко одличне Брукс – 31:29. На полувремену, изабранице селекторке Марине Маљковић отишле су у плусу – 35:33.

Отворила је Црвендакић трећу деоницу тројком, Кинескиње су одмах вратиле, а Крајишник поентирала за 40:36. Уследио је период изједначене игре, да би Кинескиње у 25. минуту поново повеле – 44:42. Искористио је ривал неколико нереализованих напада Србије и повећао на 48:44, а у 30. минуту стигао и до 57:49. На последњу паузу, после лоше треће четвртине Србије, Кинескиње су отишле са највећих „плус девет“ – 58:49.

Одлучила се селекторка Маљковић на старту последње деонице за пресинг, који нам је донео мини серију 4:0 за 53:58. Погодила је Дабовић тројку из велике даљине, а онда и из контре за изједначење – 58:58 у 33. минуту. Додала је Брукс двојку за укупно 11:0 и предност 60:58. Изједначила је Хан на 63:63, Васић погодила тројку за 66:63, а Кина узвратила истом мером на 3:40 пре краја – 66:66. Шао је искористила два слободна бацања и поново донела ривалу предност (67:66). Погодила је Васић за 70:68, изједначила Хан, па сјајна Соња донела 72:70, а онда на 1:35 пре краја Брукс 74:70. После тајм аута Кине одбранили смо напад, али га нисмо реализовали, па је Ли промашила тројку 28.4 секунде пре последње сирене. Фаулирана је Дабовић која је једном погодила са линије пенала  (75:70). Поново су Кинескиње промашиле, фаулирана је Васић која је два пута била сигурна и донела је велико полуфинале Србији – 77:70!

Комплетну статистику можете видети овде

http://www.fiba.basketball/olympics/women/2020/game/0408/China-Serbia#tab=boxscore

ИЗЈАВЕ

Марина Маљковић, селекторка Србије

– Тим Србије увек добија када је тим. Какве год биле отежавајуће околности и искушења највећег могућег спортског такмичења, а то су Олимпијске игре, одвлачења пажње, разних ситуација са стране, суза ради неуспеха неког нашег спортисте или радосница ради успеха наших спортиста… Кад год смо ми тај тим и када год превазиђемо те спољашње факторе, ја верујем у њих. Знам шта је све урађено од 2011. Много сам љута и додатно љута, сигурна сам да оне масу пута то и не разумеју, да им је тешко да схвате огромну количину љутње у моментима када оне нису тим. Ја то не прихватам. Имам страшан проблем са тим. Није ми проблем да изгубимо, али уколико си ти, уколико је твоја суштина ова четврта четвртина… И то ти није донело једну медаљу, већ и медаљу 2016, један страховит успон, без икаквих падова. То је пуно освојених медаља, емоција, заједничних момената. То су ситуације где сви који гледају кошарку по томе препознају кошаркашице Србије. И сада и не можеш да одступаш од тога. У том моменту када тога нема, ја сам не бесна, него… И њима то сигурно тешко пада, јер не могу до краја да разумеју моју поруку. Али, Богу хвала, на крају ме разумеју. Ви не можете да верујете колико је свака играчица ту битна. И оне ће вам саме то рећи. Не морате мене да питате. И та Маша Јанковић, која сад није ту, колико је била важна на Евробаскету, а колико је сада Драгана важна, или Анђела Дугалић која није ушла ни минут. Томе се страшно посвећује пажња да то све буде без и најмање грешке, да тих 12 буде састављено баш онако како треба. Не бих никога издвајала, сем овога што сам вам рекла. Види се колико је тим остварио и само са тим тимом можемо још нешто да урадимо, јер за сада нисмо ништа урадили. Јесмо, победили смо велику Кину. Ово је огромна победа. Ово је тим састављен од 12 најбољих играчица у Кини икад. Јапан исто. Ово ће се за неколико година схватити кога смо ми победили, колико је сад женски турнир неупоредиво јачи него у Рију. Ми смо тамо имали Сенегал који смо могли да добијемо, имали смо Бразил… Бар четири екипе које смо лагано могли да добијемо. Ово је сад страшно, ово је сад 11 екипа… Ово је снага тима. Ево шта овај тим може. Шта тих 12, од којих свака има своју прецизну улогу. Уопште није фраза. И ако Саша Чађо каже нешто са клупе, која сада игра мање, а некад је и она била носилац, да је то то, да је та реченица потребна, реакције које оне имају… Која год да уђе на два или три минута. Е тако ми функцинишемо. Просто, то смо ми. Ако то постоји, ја верујем у њих против сваког тима. Ако тога нема, улазимо у проблем. Свака је посебна, не можете да верујете у којој мери. И за мене је свака МВП и најбоља.

Соња Васић

– И када није ишло добро, успеле смо да се скупимо и да верујемо у тим. То нам се вратило. Верујем да смо у тих последњих седам-осам минута напокон показале ту нашу препознатљиву игру и да ћемо то само да дижемо до краја. Испуниле смо тај неки наш циљ да уђемо у борбе за медаљу и све је отворено. Мислим да ни сада нико није сматрао да смо ми фаворит, нико није веровао, одавно су нас отписали сви. Опет смо изашле на терен и успеле смо да ми причамо за себе као екипа. Видећемо… Имамо 40 минута да пробамо немогуће. До сада смо само немогуће и успевале да урадимо…

Ана Дабовић

– Срећна сам што сам део овог тима. Дуги низ година правимо велике успехе. Не могу да верујем да смо у полуфиналу. Дефинитивно није било лако, али показали смо поново да смо тим који игра најбоље када је најтеже. Урадиле смо што је било потребно да се победи. Дале смо најбоље од себе. Стварно сам уживала на терену данас, као што уживам свих ових година играјући за селекторку Марину и играјући заједно са свим овим девојкама. Ова генерација је невероватна. И дефинитивно, очекујем да ће Кина освојити медаљу на следећим Олимпијским играма.

Јелена Брукс

– Све се склопило када је било најпотребније… Имале смо пад у трећој четвртини, али не може да се гледа утакмица у Србији у четири ујутру са уживање, кад су се већ пробудили људи мора да буде мало тензије – нашалила се Јелена. – Када је највише требало наша тимска игра је одрадила своје. Тешко је играти у овом термину, колико год да смо се навикле на ову временску зону… Пробудиле смо се у последњој четвртини, кад је било најважније и нисмо дозволили Кини ни да помисли да може да победи… Остварили смо први циљ, ушли међу четири најбоље и сада чекамо да видимо ко ће бити противник у полуфиналу. Само кад смо победили, сада је све добро…

ФОТО: ФИБА