Петак 25. септембар – Отварање Сајма

– Радно време за посетиоце: 12.00 до 19.00 сати.

– Подкаст КСС “The Land of Champions” од 12.00 до 14.00 сати.

– Целодневна промоција е кошарке.

– Од 12.00 до 14.00 сати гости репрезентативци е кошарке, ветерани шампиони Европе и света, репрезентативци и репрезентативке осталих селекција.

– Од 13.00 до 13.30 – Програм у сарадњи са Специјалном олимпијадом Србије испред штанда КСС.

– Свечано отварање у 14.00 сати.

– Током целог дана биће постављени полигони за децу.

Субота 26. септембар – Промоција 3×3 баскета

– Радно време за посетиоце:: 10.00 до 19.00 сати.

– Током целог дана биће постављени полигони за децу.

– Подкаст КСС “The Land of Champions” од 10.00 до 12.00 сати.

– Од 10.00 до 12.00 сати гости 3х3 репрезентативци.

– Промоција кошарке у колицима у 10.00 до 12.00 сати.

Недеља 27. септембар

– Радно време за посетиоце: 10.00 до 15.00 сати.

– Током целог дана биће постављени полигони за децу.

Позивамо све посетиоце Сајма спорта да нас посете и учествују у разноврсним активностима које смо припремили.

Кошарка је за све – видимо се на штанду Кошаркашког савеза Србије!

Семинару су присуствовали председник КСС др Небојша Човић, потпредседник за финансије и маркетинг Филип Сунтурлић, генерални секретар Предраг Каначки, директор такмичења Милан Тасић, председник судијске комисије Милорад Милојковић и комесар такмичења Прве женске и Друге мушке лиге Србије Бранко Алексић.

Предавачи су били ФИБА саветник за суђење у ФИБА Европа Даворин Накић и руководилац едукације у одељењу за судије ФИБА Европа Миодраг Личина, уз помоћ националног ФИБА инструктора Звездана Јанковића.

Поздравну реч имао је председник КСС др Небојша Човић.

“Драго ми је да сте дошли у овом броју… Господина Накића и господина Личину знате… Као Кошаркашки савез Србије, решили смо да направимо овај едукативни скуп заједно са људима из ФИБА. Жао ми је што то траје само један дан и што смо свели на тако кратко време, јер мислим да има пуно ствари о којима би људи из ФИБА могли да нас информишу, мислим да ово треба да постане нека врста традиције сваке године, јер знања и промена, односно промена и знања да би се ускладили са променама, никад неће бити доста. Овог пута је скуп везан за промене правила игре, која су већ декларисана од стране ФИБА и ушла су у званична кошаркашка правила, па ће господин Накић и господин Личина да вам изнесу све те ситуације. Иначе, овде је врх, крем српске кошарке. Ту су сви клубови, мушки и женски, претежно све судије, тако да верујем да ћемо имати интересантно предавање и да ће нам то служити за све оно што вас чека у новој сезони. Пред нама је нова сезона која је узбудљива из више разлога, како у Првој мушкој лиги Србије, тако и у регионалној кошарци. Овде су примећени трендови да као да у нашем региону, а ја мислим под регионом и простор бивше Југославије, као да немамо кадрове више ни у једној области. То ми је онако интересантно, а знам да је овај наш регион бивше Југославије, јако, јако пуно допринео развоју кошарке, не само у Шпанији, него и у Турској, у Грчкој и широм свих осталих земаља које нису у нашем региону. Значи, морамо да се боримо и за наш регион, а ми морамо да се боримо за нашу српску кошарку, односно кошарку у Србији. Верујем да ћемо и те изазове решити договором и да ћемо ићи напред, али, како год да буде, ту смо сви заједно. Хвала господину Накићу, хвала господину Личини, хвала вам што сте дошли и препуштам вас сада господи из ФИБА…“ – рекао је председник Човић.

Теме су биле врло атрактивне: “Играч у акцији шутирања“, „Ометајућа грешка (Disruptive foul) и Груба грешка (Flagrant foul)”, “Техничка грешка (Tehnical foul)” и „Остале промене правила (Other OBR Changes)”.

„Прво, драго ми је што имам прилику да поново учествујем активно у раду семинара судија Прве лиге, и не само судија, пошто овде имамо и тренере и играче. Имам велику част, то морам да нагласим, и задовољство да радим на семинару једне од најбољих кошаркашких земаља на свету. Радимо ствари које су нормалне, судије су кроз ово прошле, понављамо градиво, на крају ћемо мало још урадити неке нове примере који нису угледали светлост јавности, осим судија које су судиле квалификациони турнир за Лигу шампиона ФИБА, али су то клипови са утакмица које је прво званично такмичење по новим правилима. Имамо и другу групу, очекујем исто велики одзив и то ће бити мало другачији приступ, јер имамо само судије са Друге мушке, Прве женске и Друге женске лиге…“ – објашњава руководилац едукације у одељењу за судије ФИБА Европа Миодраг Личина.

Изузетно занимљиво предавање, поред Личине, одржао је ФИБА саветник за суђење у ФИБА Европа Даворин Накић.

„Прво, драго ми је да сам ту, драго ми је да видим састав у којем се налазимо: тренери, новинари и остали учесници кошарке — кошаркашке судије и делегати. Ово је јединствена прилика да имамо на једном месту уживо све заинтересоване учеснике кошарке у једној земљи. Атмосфера је била одлична и морам да нагласим да сам веома задовољан“ – констатовао је Накић.

Организацијом овог јединственог семинара у сарадњи са ФИБА, Кошаркашки савез Србије још једном је показао жељу да настави са едукацијом и унапређивањем стручних кадрова у циљу даљег напретка српске кошарке на свим нивоима.

Боље је Србија отворила баскет, повела 3:1, Аустралија окренула на 4:3, па на 6:5. Било је доста неизвесно, водила је велика борба за сваки поен. Две двојке је везао Махони за 8:5, смањио Ковачевић, па и трећу двојку погодио незадрживи Махони – 10:6.

Јурила је Србија минус, све ничије лопте ишле су Аустралији, која је држала три до пет поена предности. Погодио је поново Ковачевић, па Ђорђевић двојку за 11:13. Положио је Вукићевић у кош, па Махони нову двојку за 16:13.

Вратио је двојку Вукићевић, онда и Ковачевић за изједначење – 16:16. Крег је донео нови вишак Аустралији, али је још једном поентирао Ковачевић. Примили смо кош, нисмо искористили напад, што је казнио Махони – 19:17. Погодио је Вукићевић, а Махони фаулиран на шуту за два. Промашио је прво, погодио друго за 20:18. Изједначио је двојком Вукићевић, а Аустралија имала напад за победу. Испала је лопта Крегу, узели смо тајм аут, после кога нам је истекло време за напад. Промашио је двојку Вукићевић, онда и Аустралијанци, па Вукићевић још једну. Изблокирао је Ковачевић Махонија на шуту и ушло се у продужетак.

Промашио је у додатном времену две двојке Ђорђевић, фаулиран је Филипс који је погодио само једном за 21:20. Наставила се велика неизвесност, поново је промашио Вукићевић, али је Асутралија дошла до лопте. Ушао је Махони на други обруч и донео свом тиму бронзану медаљу и велико славље.

Најефикаснији у нашем тиму био је Вукићевић са 8, Ковачевић и Ђорђевић су постигли по 5, а Цвркота 2 поена.

Почело је изједначено, доста агресивно, после три минута било је 4:4, да би Литванија константно правила малу предност, који смо из минута у минут анулирали. Наши момци су деловали као да су у неком грчу, али га је разбио Вукићевић двојком за нашу предност – 8:7.

Повели су Литванци 13:10 на четири минута пре краја, одмах смо смањили, а у наредном периоду практично се играло кош за кош. Поново је ривал подигао на „плус 4“ (17:13), а после поена Вукићевића примили смо двојку (15:20) и Литванци су били на поен до финала, али су промашили два слободна бацања. Међутим, Велутис је погодио двојку и решио питање победника.

Најефикаснији у нашем тиму био је Вукићевић са 8, Ковачевић је постигао 4, Цвркота 2, а Ђорђевић 1 поен.

Србија је од самог почетка овог дуела наметнула свој ритам, повела 4:1, онда и 6:1. Ухватили су Французи прикључак, смањили после два закуцавања на 5:6.

Поново смо се после четири минута игре, после двојке Ђорђевића, одлепили на великих 13:5. Двојка невероватног Вукићевића донела нам је 18:8 и када је изгледало да ће Србија рутински привести меч крају, потпуно смо стали. Везали су Французи четири двојке и два слободна бацања за серију 10:0 и изједначење – 18:18.

Преузео је тада одговорност наш најбољи играч Вукићевић, погодио двојку за 20:18. Закуцао је снажни Ђеђе (19:20), Вукићевић промашио слободно бацање за победу, али је у следећем поседу погодио дугу двојку, која је Србији донела пласман у полуфинале.

Најефикаснији у нашем тиму био је сјајни Вукићевић са чак 14 поена, Ђорђевић је убацио 6, Ковачевић 2, а Цвркота је био без поена.

Извлачењу и састанку са челницима и представницима свих клубова учесника, присуствовали су председник КСС др Небојша Човић, генерални секретар Предраг Каначки, директор такмичења Милан Тасић, комесар лиге Бранко Алексић, председник Комисије за такмичење Борис Жнидарец и председник судијске комисије Милорад Милојковић.

Председник КСС др Небојша Човић поздравио је присутне, пожелео свим клубовима успешну сезону и истакао да очекује велику регуларност лиге, што ће Савез контролисати и на томе инсистирати.

Такмичарски бројеви су:

1. Апатин

2. Здравље

3. Константин

4. Крушевац

5. Сомбор

6. Беовук

7. Беко

8. ИБЦ

9. Пролетер

10. Вршац

11. Младост СП

12. Пирот

13. Јагодина

14. Лозница

15. Ивањица

16. Клик

Према Бергеровим таблицама, добили смо комплетан распоред за нову сезону, а у првом колу ће се у 3. и 4. октобра 2026. године састати:

Апатин – Клик, Здравље – Ивањица, Константин – Лозница, Крушевац – Јагодина, Сомбор – Пирот, Беовук – Младост Смедеревска Паланка, Беко – Вршац и ИБЦ – Пролетер.

Два најбоље пласирана клуба на крају сезоне 2026/2027 Друге мушке лиге Србије обезбедиће пласман у Прву мушку лигу Србије, док ће последње четири екипе испасти у нижи ранг такмичења.

Србија ће, као првопласирана у А групи, у суботу 19. септембра у четвртфиналу од 8.10 сати ујутру играти против другопласиране екипе из Ц групе Француске.

Отворили су наши момци добро баскет против Немачке, брзо повели 3:1. Уследила је двојка Вукићевића, па нови поени Цвркоте и већ је било 6:1.

Била је Србија много боља, покушавали су Немци да се приближе, али су само још више падали, јер смо после непуна четири минута игре имали 9:2.

Контролисали су наши баскеташи потпуно ситуацију на терену, Вукићевић је погодио нову двојку (11:3), па Ковачевић и Цвркота дигли на недостижних 14:5. Иако су Немци у једном тренутку припретили (12:18), остало је само да се ритунски меч уведе у завршницу и упише још једна важна победа на Светском првенству у Вухану, трећа у групној фази, на коју је тачку ставио одлични Цвркота са три везана поена.

У нашем тиму најефикаснији је био Цвркота са 9, Вукићевић је убацио 8, а Ковачевић и Ђорђевић по 2 поена.

У последњем мечу у групи, Холанђани су повели 3:1, онда и 5:2. Брзо су наши момци пришли на 5:6, нису дозвољавали одличним Холанђанима да се одлепе, онда смо окренули резултат и повели двојком и поеном Вукићевића 10:7.

Јурили су сада Холанђани минус, наши момци су кажњавали скоро сваку њихову грешку, па смо после шест минута игре стигли до 12:8, минут касније и до 14:10. Погодио је Ђорђевић двојку за великих 16:10, наш тим се нашао у одличној ситуацији, коју је искористио на прави начин. Иако су Холанђани на нешто мање од минут до краја двојком самњили на 14:17, сваку наду им је потопио расположени Вукићевић закуцавањем. Ђорђевић је затим погодио једно слободно бацање после коша, а последњи поен постигао је Ковачевић за победу 21:15.

Највише поена за Србију у овом баскету постигао је Вукићевић – 9, Ђорђевић је убацио 7, Ковачевић 3 и Цвркота 2 поена.

Пласман у четвртфинале обезбеђују по две првопласиране екипе из сваке од четири групе, а укрштају се групе А и Ц, односно Б и Д, по систему А1-Ц2, Ц1-А2, Б1-Д2, Д1-Б2.

Све елиминационе рунде и борбе за медаље су у суботу 19. септембра.

Вук Вукићевић

„Против Холандије је била тешка утакмица, али одбрана је била заиста добра. Једноставно смо пронашли простор, постигли више поена и то је то. Сада смо први у групи, па ћемо видети шта нас чека у четвртфиналу. Мислим да је хемија све. Када имаш четворицу момака који су спремни да „гину” на терену – то је то. Хемија и менталитет, то доноси титулу светског првака.“

Сесија је окупила представнике кошаркашких федерација из више држава из целог света и била посвећена развоју кошарке у различитим деловима планете, спортском менаџменту, међународној сарадњи, доступности спорта и новим могућностима за развој спортских система.

Поред Сунтурлића, учествовали су председник Руске кошаркашке федерације Андреј Кириленко, председник Кошаркашког савеза Белорусије Сергеј Рутенко, председник Кошаркашког савеза Уганде Насер Серунџоги, председник Кошаркашког савеза Туниса Џериби Суфијан и члан Управног одбора Кошаркашког савеза Египта Мустафа Ибрахим Фавзи. Сесију је модерирао спортски новинар радија Спутник Александар Кузмак.

Једна од централних тема била је могућност развоја међународних контаката и размене искустава између кошаркашких федерација. Говорећи о искуству Србије, Сунтурлић је нагласио да успех српске кошарке није резултат једне конкретне формуле.

„Не постоји чаробна формула. Вероватно је део нашег успеха у нашем знању, менталитету, темпераменту и способности да препознамо и искористимо сопствене предности. То се не односи само на кошарку, већ и на остале спортове – одбојку, ватерполо, рукомет… Србија је годинама у врху светског спорта у различитим дисциплинама“ – рекао је Сунтурлић.

Према његовим речима, најважнији елемент који Србија може да понуди партнерима јесте искуство и спремност да га подели.

„Немамо тајне успеха, али имамо знање, фокус и мотивацију. Спремни смо да поделимо оно што знамо и да подржимо колеге из других држава у развоју њихових стратегија“ – истакао је потпредседник КСС.

Посебан део његовог излагања био је посвећен сарадњи Србије и Русије, која се последњих година развија кроз различите пројекте репрезентативне и клупске кошарке. Сунтурлић је подсетио да Србија од 2022. године пружа подршку руској кошарци кроз организацију пријатељских утакмица репрезентативних селекција, укључујући и женску кошарку, као и 3×3.

Као један од конкретних примера сарадње навео је учешће српских клубова на турниру ВТБ Суперкупу.

„Пре три године смо разговарали са Сергејем Кушченком, који је имао идеју да српски клубови учествују на ВТБ Суперкупу. Две године касније та идеја је реализована са првим учешћем српских клубова, а прошле године смо заједничим снагама организовали ВТБ Суперкуп у Београду, који је био спектакуларан. Био је то изузетно занимљив догађај, са великим бројем гледалаца и одличном медијском пажњом. Више пута сам нагласио и поновио, да тренутно није реално да наши клубови играју, поготово два најјача,  у ВТБ лиги, али је могуће као и до сад да наши клубови играју у Суперкупу и Wineline купу“ – рекао је Сунтурлић.

Он је додао да се сада разматрају нови модели сарадње са Андрејем Кириленком, укључујући могућност да међународни пројекти буду проширени и на млађе категорије.

„ Поштовање и однос који имамо код колега из Русије, као и свих осталих држава које су биле присутне је само доказ да наш савез ради праве ствари и иде у добром смеру, а сам позив на учешћу на конференцији је показателј колико цене наше мишљење и знање. Такође, свима нам је потребно више међународних утакмица и сусрета наших спортиста, и у мушкој и у женској конкуренцији. Управо кроз таква искуства млади играчи могу да напредују и припремају се за наступ на међународном нивоу. Било би веома корисно организовати омладинска такмичења на којима би учествовали клубови из Србије, Русије и Белорусије“ – истакао је Сунтурлић.

Кириленко: „Експо Баскет“ постаје платформа за међународни дијалог

Председник Руске кошаркашке федерације Андреј Кириленко истакао је значај „Експо Баскета“ као места сусрета представника различитих делова спортске индустрије, са све већим међународним фокусом.

„Експо Баскет је током година постао највећи пословни догађај руске кошаркашке и спортске индустрије, место на којем се сусрећу представници федерација, клубова, државних институција и људи из бизниса, како би разговарали о будућности наше игре. Ове године догађај се додатно развија као платформа за међународни дијалог и размену искустава са великим учешћем и осталих спортова, не само кошарке“ – рекао је Кириленко.

Према његовим речима, управо размена искустава између различитих земаља може да допринесе развоју спортске индустрије и стварању нових модела сарадње.

„Наш циљ је да пронађемо решења која ће допринети развоју спортских екосистема и јачању позиције нашег спорта на међународној сцени“ – поручио је председник Руске кошаркашке федерације.

Кириленко је, иначе, током разговора на „Експо Баскету“ добио и посебно признање од Сунтурлића. На питање ко је најбољи руски кошаркаш у историји, потпредседник КСС без дилеме је издвојио управо Кириленка.

„Најбољи руски кошаркаш у историји? Кириленко. Пре њега и после њега било је много одличних играча, али Андреј је увек био у центру пажње, изузетно талентован, а и више од десет година је играо у НБА лиги и наступио на Ол-стар утакмици. То довољно говори о његовом квалитету“ – рекао је Сунтурлић.

Кириленко је четири пута био првак Русије, два пута освојио ВТБ Јединствену лигу, док је 2004. године наступио на НБА Ол-стар утакмици.

Учешће представника Кошаркашког савеза Србије на „Експо Баскету 2026“ још једном је потврдило простор за развој заједничких пројеката између српске и руске кошарке, посебно у области међународних турнира, рада са млађим категоријама и размене искустава између спортских организација.

КСС у потпуности подржава ове принципе. Међутим, они морају важити једнако за све, па и за сам Олимпијски комитет Србије и његове органе.

Управо зато сматрамо необичним да се ОКС поставља у улогу заштитника „институционалног интегритета Сталне спортске арбитраже“, а да претходно нису отклоњене озбиљне правне недоумице у погледу начина њеног конституисања, трајања мандата њенoг председника, арбитара и органа, као и правног основа по којем поједина лица и данас врше функције у ССА.

Документација којом КСС располаже отвара више питања у вези са овим околностима. КСС их у овом тренутку неће расправљати путем медија, већ ће их, уколико то буде потребно, изложити пред надлежним органима и у одговарајућим правним поступцима.

Ипак, једно питање мора бити постављено и јавно: ако су законитост, правна сигурност и институционални интегритет вредности на којима ОКС инсистира, због чега јавности није на јасан и проверљив начин предочен правни основ по којем садашњи састав и органи ССА настављају да врше своје функције?

КСС не оспорава значај Сталне спортске арбитраже као институције. Напротив, управо значај такве институције захтева да не постоји сумња у законитост њеног састава, мандат лица која у њено име поступају и границе њихових овлашћења.

Једнако је важно и питање институционалне независности ССА. Независност арбитраже не огледа се само у одлучивању у конкретном спору, већ и у јасном раздвајању арбитражне функције од других нормативних и управљачких функција унутар ОКС. Када већ јавно истиче своју улогу у заштити интегритета ССА, ОКС би требало да буде спреман да отклони сваку разумну сумњу и у том погледу.

Поштовање институције не подразумева обавезу да се без правне провере прихвати поступање сваког лица које наступа у њено име.

Зато КСС очекује да ОКС исте стандарде законитости, правне сигурности и институционалне одговорности које захтева од других учесника у српском спорту примени и на сопствене органе.

Кошаркашки савез Србије ће наставити да штити своја права и интересе српске кошарке искључиво правним и институционалним средствима, уз пуно поштовање закона и надлежности државних и спортских органа.

Душан Ивковић је рођен 29. октобра 1943. у Београду. Заволео је кошарку уз старијег брата Слободана Пиву Ивковића, у време док се она још играла на шљаци. Као и Слободан, прво је играо кошарку (1958-1968), а затим направио прве тренерске кораке у Радничком (1968-1978), који је у то време био четврти клуб у Београду, после ОКК Београда, Црвене звезде и Партизана. Дипломирао је на Рударско-геолошком факултету у Београду, али је још за време студија одлучио да је кошарка његов пут, а тренерски посао његов позив.

Прву стипендију од кошарке добио је 1968. Тренерско доказивање почео је по повратку са одслужења војног рока 1971, када је преузео јуниорским тим Радничког. Већ у трећој сезони, 1973/74, водио је екипу до титуле јуниорског првака Југославије.

Успеси у Радничком били су препорука за репрезентацију, па је тако на Европском јуниорском првенству у Сантијаго де Компостели 1976. године био помоћник селектору Луки Станчићу. Репрезентација Југославије освојила је, мимо очекивања, златну медаљу, савладавши у финалу Совјетски Савез (92:83).

По повратку са тог шампионата, почео је професионалну каријеру у Партизану, у време кад је Југославија израстала у светску силу у кошарци. У првој сезони (1977/78) био је помоћник Ранка Жеравице, од кога је преузео први тим и одмах донео том клубу најуспешнију сезону (1978/79) до тада: освојио је оба трофеја у Југославији – првенство и Куп – и европски Куп Радивоја Кораћа. У Партизану је провео две сезоне (1978-1980) на месту шефа стручног штаба.

Од 1976. до 1980. био је селектор у млађим селекцијама Југославије. На европским првенствима је освојио три медаље: сребро за кадете (1977) и јуниоре (1980) и бронзу за јуниоре (1978). Са сениорима је био шампион Балкана 1980. Од 1980. године Грчка је, поред Југославије и Србије, била његова главна адреса. Тада је потписао за Арис из Солуна (1980-1982), да би се вратио у свој Раднички (1982-1984) и преузео универзитетску репрезентацију Југославије с којом је на Универзијади у Едмонтону 1983. освојио сребрну медаљу.

После Радничког, Ивковић је радио у Шибенки (1984-1987) из које је прешао у Војводину (1987-1990). У Новом Саду је провео последње три сезоне у својој земљи. Као помоћник селектора Југославије Крешимира Ћосића, освојио је бронзану медаљу на Светском првенству у Шпанији 1986.

После шампионата у Атини постао је селектор Југославије с којом је почетком јула 1987. имао ватрено крштење на Универзијади у Загребу. Југославија је у финалу савладала селекцију САД (100:85) коју је водио тренер Мајк Крижевски.

Ивковић је водио последњу генерацију Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, који су неки називали „Белим тимом снова“: Дражен Петровић, Александар Ђорђевић, Предраг Даниловић, Тони Кукоч, Жарко Паспаљ, Дино Рађа, Владе Дивац… После сребрне медаље на Олимпијским играма у Сеулу 1988, освојена су три злата у низу: два на европским првенствима (Загреб 1989, Рим 1991) и једно на Светском шампионату у Буенос Ајресу 1990. После Универзијаде у Загребу, Ивковић је лета 1990. још два пута савладао Мајка Крижевског – у финалу Игара добре воље у Сијетлу (85:79) и полуфиналу Светског првенства (99:91).

Од распада Југославије 1991. године, радио је само у грчким и руским клубовима. Прво се вратио у Солун, где је преузео ПАОК (1991-1993) коме је донео најбоље резултате у клупској историји: шампион Грчке (1992) и трећи у Европи на завршном турниру Евролиге у Атини (1993). Затим је отишао у Атину, у Паниониос (1994-1996). Тих година је и даље био селектор СР Југославије, иако репрезентација није могла да се такмичи због санкција Савета безбедности Уједињених нација (1992-1995).

Политичка одлука да се СР Југославији забрани да учествује на Олимпијским играма у Барселони 1992, најболнији је тренутак у његовој каријери. Одмах по повратку на међународну сцену, СР Југославија је освојила злато, на Европском првенству у Атини 1995, после победе против Литваније (96:90). После тог такмичења, Ивковић је својом вољом препустио клупу помоћнику Жељку Обрадовићу уз кога је остао као саветник и учествовао у освајању сребрне медаље на Олимпијским играма у Атланти 1996. и две златне, на Евробаскету у Барселони 1997. и Светском шампионату у Атини 1998.

У сезони 1996/97. освојио је своју другу „триплу круну“ у клупској каријери. После Партизана, поновио је то са Олимпијакосом који је поред првенства и купа Грчке подигао и трофеј Евролиге. После одласка са клупе пирејских црвено-белих, остао је у Атини. Водио је АЕК (1999-2001) с којим је освојио Куп Сапорте (2000).

Лета 2002. године дошао је у московски ЦСКА, клуб велике традиције, који је у то време био далеко од старе славе. Кренуо је од нуле, преузевши у исто време и тренерски посао и организацију клуба. У наредне три године екипа је стизала до фајнал-фора Евролиге, освојила сва три првенства Русије и један домаћи куп. Одатле је прешао у други највећи московски клуб, Динамо (2005-2007), с којим је освојио УЛЕБ Куп (2006).

На молбу људи из Кошаркашког савеза Србије, пре свега почасног генералног секретара ФИБА Боре Станковића, преузео је репрезентацију 2008. године, са њом кренуо од квалификација за Европско првенство у Пољској 2009. и стигао до сребрне медаље (пораз у финалу од Шпаније). Србију, која је као најмлађи тим била најпријатније изненађење на том Евробаскету, наредне године водио је на Светском шампионату у Истанбулу, на којем је заузела четврто место.

Док је водио репрезентацију Србије (2008-2013), Ивковић се вратио на клупу Олимпијакоса (2010-2012), с којим је направио највећи подвиг у историји финала Евролиге. Клуб из Пиреја је у мечу за титулу, у Истанбулу 2012. године, губио са 19 поена разлике од ЦСКА, 11 минута пре краја, али је успео да победи са 62:61. Те године, екипа је освојила и домаће првенство.

Ивковић је каријеру завршио у Анадолу Ефесу из Истанбула (2014-2016), са којим је био најбољи у два такмичења 2015. године – Купу Турске и Суперкупу Турске.

Поред свих трофеја, признања и играча које је извео на пут, остаће уписано да је Душан Ивковић једини тренер који је освојио четири различита европска клупска такмичења: Куп Кораћа (1979), Куп Сапорте (2000), Евролигу (1997, 2012) и УЛЕБ Куп (2006). Године 2017. добио је два значајна признања. Евролига га је прогласила за своју легенду, док га је ФИБА уврстила у своју „Кућу славних“ у Женеви.

Ивковић је по завршетку тренерске каријере наставио да служи кошарци, пре свега као члан Техничке комисије ФИБА, кроз коју су последњих десетак година заживеле многе његове идеје везане за кошаркашка правила и унапређење кошарке као спорта. Својим ауторитетом је, поред осталог, знатно допринео да се успостави модерно Удружење кошаркашких тренера Србије (УКТС) чији је један од оснивача био његов брат Слободан. Једно време био је и председник УКТС, а од 2002. до 2010. налазио се на челу Удружења светских кошаркашких тренера.