Нови пројекат Кошаркашког савеза Србије, камп за 20 кошаркаша са српским пасошем или коренима који играју и студирају на америчким универзитетима, успешно је одржан од 13. до 22. маја 2017. године у Денверу.

Наши играчи су се у Денверу десетак дана дружили и тренирали у опреми са грбом Србије, а очеви наших „америчких Срба“ Драган Скоко (син Себастијан) и Љубиша Стефановић (син Саша), и сами бивши кошаркаши, преносе импресије са овог сјајног кампа КСС.

Провели сте пар дана у Денверу, пратећи камп...  Какви су ваши утисци?

Драган Скоко: Квалитет организације и труд управе и тренера су заиста импресивни. Не могу ни да замислим колико је рада требало да се сви ови момци нађу, контактирају, да се организује пут, обезбеде услови…  Што се тиче рада са играчима, умеће наших тренера је већ деценијама на светском врху. Успео сам да видим пар тренинга и сваки минут је био испланиран. Захтевало се доста од играча, али им се јако пуно и дало. Подршка свих из стручног штаба, пажња која је посвећена сваком детаљу током тренинга, све је било на врхунском нивоу. Такође је било очигледно колико је све ово значило играчима. Већина се није познавала пре кампа, али су се брзо спријатељили и помагали један другом иако су, у неку руку, конкуренција за шансу за улазак у једну од селекција.

Љубиша Стефановић: Камп је био добро организован, а тренери који су дошли из Србије пружили су овим момцима максималну пажњу и показали да су им играчи приоритет. Сви родитељи ових момака треба да знају да су њихови синови имали сјајне услове за рад и напредак. Тренинзи су били сјајне, све је, заиста, било на врхунском нивоу.

Шта је, осим кошарке, најбитнија порука коју је овај камп послао српским играчима у Америци?

Драган Скоко: Има неколико порука које су изузетно битне за ове момке. КСС је, очигледно, овим потезом свима дао до знања да су то српска деца, млади српски људи и да је Србија је њихова отаџбина. Јасно је да су сви они примили ту поруку. Исто толико је битно што је овим невероватним трудом КСС доказао, не само играчима који су се окупили у Денверу, већ и њиховим тренерима у Америци и осталим људима у овдашњим кошаркашким круговима, да наши момци имају пордшку Савеза и да је Србија спремна да нађе и подржи српске играче широм света. Професионалним и педагошким радом са играчима, тренери и управа кампа су такође дали пример овим момцима како да се односе према послу и према људима. Као играч или као радник, лако је дати све од себе за тренера или менаџера који не само да тражи пуно од тебе, него ти у сваком тренутку даје све од себе. Надам се да је то лекција која ће заувек запамтити.

Љубиша Стефановић: Највећа ствар за све играче, осим кошарке, јесте да имају прилику да стекну сјајно факултетско образовање у великим Универзитетима у САД. Уз то, играчи и тренери су створили нека пријатељства која ће трајати цео живот. Порука српским играчима у САД је са их КСС није заборавио. Српска кошарка је универзална. Многи клинци који се школују и играју кошарку широм света овим кампом су добили на знање да их наш Савез није и неће заборавити.

Какав је осећај када видите сина у српском дресу након толико година живота ван Србије?

Драган Скоко: Иако сам у Америци више од пола живота, поносан сам на своје корене и немам никаквих проблема да тај понос покажем овде свима око мене.  Моја деца су тај понос не само прихватила, већ га осећају и носе у срцима. То што је Себастијан добио ову прилику да обуче дрес Србије и да потенцијално уради нешто позитивно за Србију, заиста је довољно да мени и њему дуго дуго сија осмех на лицу.

Љубиша Стефановић: За моју породицу и мене био је фантастичан осећај да гледамо Сашу у опреми Србије. За нас, Србе у САД, тај дрес ствара јак осећај поноса.

Сигурни смо да вам је син пренео импресије са кампа КСС у Денверу?

Драган Скоко: Себастијан је дошао на камп са пуно радости, наде, али и стрепње. Био је најмлађи на кампу, не зна добро српски и никада није био у таквој ситуацији. Нисам се секирао, јер сам упознат са квалитетом људи у КСС и разумем значај кошаркашке породице. Људи који су део те српске кошаркашке фамилије и традиције разумеју колико је јака та веза. Себастијан је захвалан на свему што је научио: најситније детаље пик ен рол напада, његове обавезе на позицији плејмејкера и још много тога, али мислим да је најзахвалнији што је стекао нових 25 пријатеља. Себастијанов респект за нашу школу кошарке је још јачи него што је био пре овог искуства и он има осећај припадности, јер је осетио апсолутну пордшку у сваком тренутку, током целог кампа. За ово комплетно искуство смо и он и ја изузетно захвални управи, тренерима, КСС и свим момцима који су одазвали позиву нашег Савеза.

Љубиша Стефановић: Саша је веома узбуђен што је добио прилику и нада се да ће имати шансу и да се такмичи у српској униформи. Момци су били сјајни током целог кампа, напорно су тренирали и представили се са пуно поноса. Евидентно је да су сви веома захвални што су позвани и сви би сигурно били достојни представници Србије…