Наша кошарка остала је без још једног великана, пошто нас је у 91. години напустио легендарни кошаркашки тренер Боривоје Бора Ценић.
Ценић је рођен у Београду 25. септембра 1930. године.
Спортом је почео да се бави у београдском Железничару са 15 година и играо је стони тенис, да би тек касније почео да игра кошарку. Играчку каријеру, после пробе у Црвеној звезди, почео је у јуниорима Железничара 1947. године, да би 1948. дошао у београдски Раднички где је до 1950. играо за сениоре. Тада је Бора већ схватио да жели да буде тренер и тренирао је млађе категорије. Одиграо је још једну сезону за београдски БАСК код Цареве Ћуприје, да би се 1951. године вратио у Раднички где почиње да ради са девојчицама и дечацима.
У Радничком остаје до 1959. и у том периоду стиже до другог места на јуниорском првенству Југославије. У клубу са Црвеног крста био је и први тренер легендарним Слободану и Душану Ивковићу.
Те године на позив Страхиње Браце Алагића прелази у Црвену звезду где ради са јуниорима и јуниоркама, да би се 1962. године вратио у Раднички и преузео женски сениорски тим. Са женама Радничког освојио је четири пута првенство Југославије (1964, 1965, 1966. и 1968).
Ценић је 1960. водио женску репрезентацију на Европском првенству у Бугарској где је Југославија заузела пето место, а 1968. године на Европском првенству за жене у Италији осваја сребрну медаљу.
Од 1968. до 1972. био је у ОКК Београду, где је радио самостало или као помоћник Боре Станковића и Бранислава Рајачића.
На Европском првенству у Бугарској 1972. водио је женску репрезентацију Југославије која је заузела осмо место. Две године касније водио је женску репрезентацију на Европском првенству у Италији и поново освојио осмо место, да би 1976. са женском репрезентацијом на ЕП у Француској освојио пето место.
У периоду од 1971. до 1975. године водио је женску репрезентацију на пет Балканијада, као и „Б“ и Јуниорску женску репрезентацију Југославије. У периоду од 1977. до 1982. бавио се академским радом и једну сезону је био саветник у Слоги из Краљева.
Сезону 1982/83 провео је у Грчкој где је тренирао Аполон из Патре, да би следеће године отишао у Кувајт где је тренирао Казму четири године – од 1983. до 1986. године.
По повратку из Кувајта, Ценић је годину дана у Партизану радио са млађим категоријама, да би потом преузео Кошакрашки клуб Јагодина у сезони 1987/88.
Од 1988. до 1993. радио је на оснивању, а затим и као координатор Школе кошарке Звездара у Београду. Од 1993. до 1995. ради у ОКК Београду као координатор млађих категорија, да би од 1995. до 2000. радио у Кошаркашком савезу Југосалвије као директор свих млађих селекција. Од 2000. године као стручни сарадник учествовао је у раду кошаркашких кампова широм Србије.
Легендарни Борислав Ценић целу каријеру провео радећи са младима и сматрао је то највећим задовољством, а тврдио је и да му је највећи успех рад са тренерима кад је радио на Факултету за Физичку културу на одсеку Кошарка и на Вишој кошаркашкој школи при Кошаркашком савезу Југославије. Основна преокупација му је била методика, написао је и пар сјајних књига на ту тему. Посебну пажњу посвећивао је детаљима, сматрао је најважнијим стварање асова…
Добитник је награде Савеза Спортова Београда и награде за животно дело Удружења кошаркашких тренера Србије, као и „Сребрне лопте“ Кошаркашког савеза Србије. Његово име носи кошаркашки семинар УКТС „Тренерски дани“ намењен тренерима млађих категорија.
За собом је оставио много пријатеља из кошаркашког света и тужни смо што се данас опраштамо од њега, али му дугујемо једно велико хвала за све што је направио и оставио у кошаркашко наслеђе Србије.
Испраћај за кремацију ће се обавити у понедељак 18. јануара 2021. године у 10.15 часова на Новом гробљу у Београду. Опело почиње у 9.45 часова.