Озбиљан рад и стрпљење донеће резултат

Наша женска кошаркашка репрезентација, пре тачно једне деценије, учествовала је на Светском првенству у Кини, годину дана раније била је пета на Еуробаскету у Француској. После тога почео је нагли, стрмоглав пад коме се није назирао крај. Видети девојчицу на игралишту са кошаркашком лоптом била је права реткост, клубови су некако преживљавали, а сениорска селекција била је далеко од успеха, медаља и победничких постоља, тако очекиваних и уобичајених у последње две декаде прошлог века. Још поразнија била је чињеница да су даме биле у потпуном запећку у националном Савезу, имале неравноправан третман у односу на мушке селекције…

Ана Јоковић је за национални тим одиграла више од 60 мечева, учествовала на три европска и светском првенству. Легендарна кошаркашица Црвене звезде за коју је дебитовала са непуних 13 и по година, имала је импресивну каријеру, освојила четири титуле и шест купова, а од бројних признања за најбољег стрелца у бројним клубовима у којима је играла свакако је најважније оно за првог кошгетера Евролиге за сезону 2001/02.

Успешну играчку каријеру завршила је 2007. године, али је одмах, уз помоћ првог тренера Зорана Тира почела да води бригу о свом матичном клубу, Вождовцу. Упорна и борбена каква је била под кошевима, са истим жаром чинила је све да помогне наследницима да имају што боље услове за рад, да постижу врхунске резултате. Можда је то била најбоља препоруке председнику КСС Драгану Ђиласу да је позове у свој тим, да на месту потпредседнице, задужене за женску кошарку, крене у мисију повратка на стазе старе славе.

– Била сам заиста изненађена позивом председника Драгана Ђиласа. Међутим, кад сам чула његову визију, планове, стратегију за будућност, обећање да ће се женској кошарци посветити максимална пажња, није било шанси да мој одговор буде негативан. Била сам свесна изузетно лошег стања у коме се налази наша женска кошарка готово деценију уназад. Било је милион разлога да побегнем главом без обзира. Међутим, волим изазове, борбу до последњег даха. Верујем да могу да помогнем, урадим нешто за кошарку која ми је толико тога дала у животу.

После више од годину дана рада, ситуација није тако суморна. Напротив. Ана са пуно више оптимизма гледа у будућност. Урађено је много тога за кратко време, али тврди да је тек на почетку.

– Рецимо да смо донекле санирали дугогодишње последице нерада, небриге о женској кошарци. Поправљена је финансијска ситуација, постављен је систем, ударени су темељи да се направи нешто чиме ћемо сви бити поносни. Потребна су можда два олимпијска циклуса озбиљног рада да би се приближимо некадашњим успесима. Оно чиме сам презадовољна, а што је уствари сасвим нормално, то је да се сада на женску и мушку кошарку у Савезу гледа истим очима, да имају истоветан третман у буквално свим сегментима. Тим који је изабрао Председник Драган Ђилас, у коме су потпредседници Дејан Бодирога, Дејан Томашевић, Вук Митровић и ја, уз остале чланове Управног одбора, генералног секретара и све запослене у Савезу, има само један циљ – успех и просперитет српске кошарке.

Поред финансија, горући проблеми у женској кошарци су лоша организација, слаба масовност и стручни кадар.

– За ових годину дана обишла сам Србију уздуж и попреко. Прешла на хиљаде километара, обавила небројано разговара са челницима клубова. Проблема је много, а немогуће је све решити експресно. Поделили смо на хиљаде лопти, комплета дресова. Савез је спреман да помогне, али не може да финансира клубове. Чини ми се да су се негде изгубили спортски радници. Нема више, као некад, агилних директора и председника који би куцали на бројна врата, како би обезбедили боље услове. Што се тиче омасовљена, покренули смо бројне акције како би привукли девојчице да се баве кошарком. Међутим, успех је најбоља препорука за сваки спорт. Гледајући Дејана Бодирогу и Анђу Арбутину и ја сам својевремено почела да тренирам кошарку. Тада се, да будем искрена, тренирање било ког спорта није плаћало, сада је родитељима велики проблем да издвоје неколико хиљада динара сваког месеца за чланарину, а ту су још трошкови за патике, опрему…

ПРЕСТИГЛИ НАС ПРЕПИСИВАЧИ

Ана Јоковић има веома занимљиво мишљење кад је у питању стагнација асова и резултата у нашој кошарци.

– Престигле су нас земље које су буквално преписале, преузеле наш систем рада од пре неколико деценија. Много је разлога што смо изгубили корак последњих година. Финансијска криза, амбициозни родитељи и похлепни менаџери су можда највећи узроци посртања. Дошла су и нека чудна времена. Деца избегавају часове физичког васпитања, много им је драже да време проводе испред рачунара. Нешто морамо да променимо, пронађемо стратегију и решење како да децу приближимо спорту.

 

Именовање Марине Маљковић за селектора женске сениорске репрезентације Србије био је изузетно важан потез новог руководства, сматра Ана Јоковић.

– Марина је имала доста понуда из иностранства, али се ипак одлучила да остане у Србији што је велико охрабрење за све нас. Она је далеко најквалитетнији стручњак на нашим просторима. Имамо велики дефицит тренера. Старији су на заласку каријера, од млађих постоји неколико перспективних стручњака, али о њиховим именима још увек не бих говорила, јер им предстоји још пуно рада до потпуне афирмације. Зато је Марина Маљковић наш светионик. Има максималну подршку и безгранично јој верујемо.

Пут на Европско првенство у Француској 2013. године води преко квалификационих мечева и дуела са Пољском, Црном Гором, Естонијом и Швајцарском.

– Сувишно је говорити колики би био успех да се пласирамо на Еуробаскет. Група није лака, Пољска и Црна Гора имају одличне селекције, Естонија и Швајцарска нису за потцењивање, поготово кад будемо играли на њиховим теренима. Репрезентација је скоро месец дана на окупу, девојке вредно раде, атмосфера је на заиста одлична. Добро су одиграле прве контролне мечеве у Словенији, што је велико охрабрење и нада да ће бити у пуној форми средином јуна кад почињу квалификације.

 

ОТВОРЕНА ВРАТА

Дејан Бодирога, Дејан Томашевић, Драган Тарлаћ бивши прослављени репрезентативци имају водећу улогу у Кошаркашком савезу Србије. Слична је ситуација и кад је у питању женски сектор у нашој Кући кошарке.

– Тим менаџери свих селекција су бивше репрезентативке Сања Весел, Јелена Поповић, Славица Николић и Наташа Анђелић. Ко ће боље од њих да помогне младим кошаркашицама, да их схвати, пружи користан савет. Комисију за женску кошарку КСС такође чине некадашњи асови. Ко год од бивших играчица жели да помогне, има неку идеју,  конструктиван предлог може да дође у Савез, Врата су свима отворена.

 

Ионако подмлађену репрезентацију задесили су велики пехови са повредама. Ван строја је комплетна петорка која би могла да се супротстави сваком ривалу у квалификацијама:

– Поновићу још једном, не тражимо алиби у силним повредама. Репрезентација ће се борити, дати све од себе на сваком мечу и покушати да се пласира на шампионат Европе. Али, свако ко се бар мало разуме у женску кошарку добро зна колики је хендикеп одсуство Соње Петровић, Дајане Бутулије, Саше Чађо, Јелене Миловановић и Јоване Рад. Марина Маљковић ће, убеђена сам, пронаћи алтернативе, направити такву игру да се њихово одсуство што мање осети.

За крај, питали смо Ану Јоковић који је циљ поставила по доласку у Кошаркашки савез Србије и шта би била круна њеног рада.

– Остварила сам готово све циљеве током играчке каријере. Освајала титуле, Купове, индивидуалне награде, играла са репрезентацијом на великим такмичењима, али су Олимпијске игре остале недосањан сан. Верујем да ова млада генерација наших кошаркашица, предвођена Марином Маљковић, може још доста да напредује и жеља ми је да се озбиљно укључи у борбу пласман на Игре у Рију 2016. Знам да тај циљ није лак, али ако сви верујемо да је тако нешто могуће, то је већ огроман корак према његовом остварењу – закључила је Ана Јоковић, потпредседник КСС, задужена за женску кошарку.

МЛАЂЕ СЕЛЕКЦИЈЕ

Још у октобру прошле године све млађе репрезентативне селекције добиле су селекторе, прецизан план и програм за предстојећа првенства Европе.

– То се никад до сада није дешавало. Такође, све селекције су пре званичног почетка припрема најмање два пута окупљале по седам до десет дана. Све кандидаткиње су имале прилику да се искажу, докажу да заслужују репрезентативни дрес. Марина Маљковић је свим тренерима млађих категорија јасно предочила систем игре по којој би требало да играју наше селекције, тако да нема никаквих непознаница и проблема кад једног дана дођу до најбољег тима наше земље. Селектори млађих селекције били су у Ковилову, пратили припреме сениорки и тренинге Маљковићеве што ће им сигурно доста значити.

СЕЛЕКЦИЈА У16: Прошле године су се бориле за опстанак у европској „А” дивизији, овога лета очекујемо много више, можда чак и пласман у четвртфинале. Лидер селекције је Александра Црвендакић која је сјајно играла за сениорски тим Црвене звезде и пред којом је блистава будућност. Селектор кадеткиња, као и прошле сезоне биће млади стручњак Милош Павловић.

СЕЛЕКЦИЈА У18: Од ове селекције очекујемо највише, чак и борбу за медаље, у најгорем случају пласман до петог места који гарантује визу за Светско првенство. Поред искусног селектора Зорана Ковачића, ту је наша велика нада Наташа Ковачевић, веома талентоване Мандић, Станаћев, Вучковић… Кад заврши са обавезама у кадетском тиму, јуниоркама ће се придружити и Александра Црвендакић.

СЕЛЕКЦИЈА У20: Млада репрезентација пропустила је прошле године велику шансу да се окити медаљом на Европском шампионату у Новом Саду, иако смо имали одличан тим. Дошло је до смене генерација и морам признати да је ова екипа нешто слабија. Од лидера тима из прошле сезоне остала је само Снежана Чолић. Зато смо за селектора одредили Раденка Варагића, који је радио у мушкој кошарци и зна како да из сваке екипе извуче максимум.