Систем ће изнедрити асове

Прошло је више од пет месеци од кад је Драган Тарлаћ промовисан у директора мушких селекција Кошаркашког савеза Србије. На конференцији за медије, првих дана децембра 2011. рекао је да га чека озбиљан, обиман посао, али да ће му у сваком случају причињавати велико задовољство.

– Позив Дејана Бодироге једноставно нисам могао да одбијем. Веома брзо смо се договорили о сарадњи, о мојој улози у Савезу. Допале су ми се његове идеје, о многим стварима везаним за будућност наше кошарке размишљамо на сличан начин. Каријеру сам завршио 2005. кад сам схватио да више не могу да играм на врхунском нивоу. Увек сам имао високе стандарде, постављао амбициозне циљеве, али време је учинило своје и уверен сам да сам донео једину исправну одлуку. Међутим, кошарка је остала мој живот, а ово је само наставак тог пута. Имам доста искуства, играо сам у врхунским клубовима у Европи, провео годину дана у НБА, видео како функционишу најбољи кошаркашки системи. Уверен сам да могу да помогнем – каже некадашњи репрезентативац, носилац медаља са шампионата Европе, освајача Евролиге, играч кога су 1995. драфтовали и буквално молили да дође у њихове редове, непоновљиви Чикаго Булси са легендарним Мајклом Џорданом и чувеним тренером Филом Џексоном.

Тарлаћ сматра да је главни проблем српске кошарке чињеница да је престала продукција асова, таленти се губе после 18-19. године. Прелазак из јуниорске у сениорску конкуренцију постала је огромна, готово непремостива препрека. Да ли има решења?

– Решење је у постављању система кога ћемо се упорно придржавати и који мора временом да донесе резултат. Систем рада треба успоставити још у пионирској селекцији, буквално од првих корака будућих репрезентативаца. Вршити масовну селекцију, јер не смемо да прескочимо ниједног талентованог дечака. Сваком играчу треба посветити максималну пажњу, брижљиво пратити развој и напредак. Треба их добро упознати, јер је врхунски карактер један од предуслава да се потенцијал преточи у квалитет. Не смемо дозволити луксуз да изгубимо било ког талентованог кошарка, а о комплетним генерацијама да не говоримо. Дешавало се да наше селекције освајају медаље на међународној сцени, буду много бољи од вршњака, а да нико од њих не оствари снове да постане ас, догура до дреса сениорског тима. То се више никад не сме поновити.

Вечита је дилема да ли је могуће у млађим селекцијама стварати играче за А тим и при том освајати медаље и бити међу најбољима у Европи?

– Наравно, било би идеално и једно и друго. Међутим, то није лако. Много је важније да из сваке генерације бар два, три кошаркаша догурају до најбоље селекције, постану асови, једног дана и носиоци игре државног тима. Савез ипак није једини фактор на путу формирања играча. Млади кошаркаши су у репрезентативним селекцијама максимум два-три месеца, преостали део године проводе у клубовима, у раду са својим тренерима. Потребна је свакодневна комуникација, а спремни смо за сваки вид договора, сарадње, уколико постоје било какви проблеми да их заједнички решавамо.

КСС је спреман да чак и финансијски премира клубове како би млади добили шансу да играју у сениорској конкуренцији:

– Нико није постао кошаркаш тако што је само тренирао, а утакмице посматрао са клупе. Морамо већ за наредну сезону пронаћи најбоље решење. Да ли ћемо финансијски награђивати клубове уколико пруже прилику младима или усвојити правило по коме кошаркаш са 18-19 година мора увек да буде на паркету, сасвим свеједно. Младим талентима, будућим репрезентативцима, мора бити пружена шанса да се усавршавају, напредују, стичу неопходно искуство.

Колика је одговорност тренера што су млади у запећку, што ретко добијају праву прилику у клубовима?

– Нешто се дефинитивно променило. Наши стручњаци су годинама били препознатљиви по томе што су освајали трофеје, а редовно у екипи имали неколико младих играча који су имали запажене улоге. Међутим, више није тако. Могу донекле и да схватим тренере у нашој земљи. Сви су под великим притиском управа, навијача, медија. Резултат је свима у првом плану. Ослањају се зато на искусне, проверене снага, док млади и талентовани играчи стагнирају.

Недавно завршени фајнал-фор Евролиге и тријумф Олимпијакоса даје сасвим други угао гледања на транзицију младих играча у сениорску кошарку. Велики допринос успеху екипе српског селектора Душана Ивковића дали су Слоукас, Манцарис и Папаниколау који су до јуче били јуниори, а на великим такмичењима су често губили од наших нада.

– Душан Ивковић је још једном доказао да се и до највећег успеха може са младим снагама. Наравно, потребно је огромно стрпљење. Неопходно је истрпети њихове грешке, али ако су талентовани, посвећени раду и обавезама, сигурно ће вишеструко одужити за указану шансу.

НБА СИСТЕМДраган Тарлаћ, провео је годину дана у НБА, играо за Чикаго Булсе. Остао је фасциниран елитном лигом, организацијом и системом у којем клубови функционишу.

– Достигли су врхунски ниво организације. Још увек пратим дешавања у НБА. Поготово у Чикагу и Сан Антонију. Имају готово савршене системе рада од којих не одустају. Могу токог сезоне да промене неколико играча, али систем остаје исти. Верују у њега и знају да ће донети жељени резултат. Управо је то формула коју желим да применим у нашем Савезу.

 

Селектор Ивковић донео је у Истамбулу Олимпијакосу другу титулу шампиона Европе, ону прву 1997. у Риму освојио је заједно са Драганом Тарлаћем.

– Пре него што је Душан Ивковић први пут преузео Олимпијакос, готово је било извесно да ћу отићи у Чикаго. Имао сам 22 године, осећао сам се спремним да одем у НБА, заиграм у шампионској генерацији Булса. Међутим, Дуда ме је убедио да останем у Грчкој. Нисам се покајао, доста сам напредовао, постао квалитетнији, а круна свега био је тријумф на финалном турниру Евролиге у Риму 1997.

После Олимпијакоса, Драган Тарлаћ и Душан Ивковић сарађивали су и у московском ЦСКА, а сада им се у Кошаркашком савезу трећи пут укрштају путеви.

– Шта рећи о Душану Ивковићу. Фантастична каријера о којој резултати све говоре. Видели сте какав је успехе постигао са Олимпијакосом кога су много отписивали још пре почетка сезоне. Великим радом напредовали из дана у дан. Пре одласка у на фајнал-фор у Истамбул чуо сам се са многим пријатељима из атинског клуба. Осетио сам да верују у успех, да су спремни да иду до краја. Видели сте да нису одустајали ни на 19 поена заостатка. Не памтим да је нека екипа у тако важној утакмици, великом финалу, надокнадила тако огроман заостатак и успела да слави. Дуда је храбрио играће, веровао у њих и кад све није ишло како су желели, а они су му узвратили на најлепши могући начин.

Сениорску репрезентацију очекују квалификације за Европско првенство у Словенији 2013. и то десет мечева за само месец дана.

– Морамо најозбиљније приступити квалификацијама, добро се спремити, омогућити репрезентативцима максималне услове за рад. Никако не треба помислити да су нам једини ривали у групи Црна Гора и Израел. Сваког противника треба респектовати јер квалификације су напорне, доста је мечева у кратком интервалу, биће тешких и напорних гостовања. Сигурно је и да ће бити доста изненађења, међутим надам се не на мечевима у којима игра наша репрезентација. Једино што можемо да пожелимо да сви кандидати за национални дрес буду здрави, да их заобиђу повреде које су прошле године у Литванији десетковале наш тим. У сваком случају сви у кошаркашкој организацији смо велики оптимисти. Верујемо да ћемо остварити циљ и на Еуробаскету у Словенији борити се за висок пласман – закључио је Драган Тарлаћ, директор свих мушких селекција Кошаркашког савеза Србије.

МЛАЂЕ СЕЛЕКЦИЈЕ

И овог лета млађе репрезентативне селекције очекују учешћа на шампионатима Европе. Прво почиње припреме млада репрезентација, затим наши најбољи кадети и јуниори…

– Свим селекцијама биће обезбеђени најбољи могући услови да се што боље спреме за Европска првенства, спроведу припреме, одиграју довољан број припремних утакмица. Никако не желимо да им стварамо било какву врсту притиска, постављамо освајање медаља као примарни циљ. Од сваког репрезентативцима једино што тражимо је дисциплина, примерно понашање изван терена, максимална посвећеност, борбеност и концентрација на паркету. Нека дају све од себе, постигнутим резултатом ћемо сви бити задовољни.

СЕЛЕКЦИЈА У16 : Провели су доста времена заједно, на окупу су готово сваког викенда. Одржали велики број тренинга још пре званичног почетка припрема. Проблем са овом селекцијом што у кадетској лиги мало играју, што нису носеће годиште. Зато је потребно да се што боље упознају, уиграју, да напредују у техничком и тактичком плану.

СЕЛЕКЦИЈА У18: Ради се о веома талентованој генерацији која може још више да напредује. На недавном завршеном турниру „Алберт Швајцер” у Манхајму, незваничном првенству света, заузела је друго место, иако смо у Немачку отишли са комбинованим саставом. Недостајало је неколико кошаркаша који ће свакако конкурисати за састав тима који ће играти на Европском првенству.

СЕЛЕКЦИЈА У20: У овој селекцији су готово већ формирани играчи, од којих многи играју у сениорској конкуренцији. Међутим, многи ће доћи на припреме уморни од напорне сезоне, други незадовољни што су мало или уопште нису играли. Играчима из прве групе треба помоћи да се опораве на прави начин, буду спремни за такмичење, други морају да се мотивишу да баш играма у репрезентативном дресу докажу да заслужују већу минутажу у клубовима.