После успешне играчке каријере, током које је само једно лето био принуђен да због породичних обавеза пропусти репрезентативне акције, након низа тимских и индивидуалних признања, Дејан Томашевић је ушао у нове изазове у Кошаркашком савезу Србије. Актуелни генерални секретар наше куће кошарке кандидат је за новог председника ФИБА Европе и то са великим шансама да 25. маја у Минхену наследи Бору Станковића, Радомира Шапера и Небојшу Поповића, некад угледне функционере.

– Подједнако сам задовољан после десетак година рада у КСС. Подједнако сам срећан. Захвалан сам људима који су ме препоручили, поставили, довели, дали ми прилику да будем тако користан кошарци. Мислим да смо доста лепих ствари урадили. Најбитније да су нам играчи и играчице задовољни јер они су на првом месту – каже Томашевић у интервјуу за „Блицспорт“.

У традицији нашег савеза је да бивши саиграчи Станковић, Поповић, Шапер некад, доносе резултате и као функционери. Колико вам значи што водите КСС са двојицом Саша са којима сте играли?

– Утабан нам је пут. Показано нам је како треба да се функционише. Схватио сам то када сам први пут отишао у иностранство. Другачије те цене, друго очекују од тебе када долазиш из Србије него из неке некошаркашке земље. Доласком у Савез, слушајући приче о нашим легендама, схватио сам колико су труда и љубави улагали у рад. Трудим се да следим њихов пример. Једно је бити добар играч, али ако не наставиш да се трудиш као функционер, лако изгубиш кредибилтет, чак може бити и контрапродуктивно. Не мора добар играч да постане добар функционер. Имали смо добре учитеље, надам се да смо им доследни наследници, као и да ће после нас доћи још бољи.

Колико је реално да Томашевић да буде први човек ФИБА?

– Ситуација није добра када се прича о генералној слици. Много је лоших ствари, подела, недефинисаних ситуација. Имам два противкандидата, тренутног председника Тургаја Демирела из Турске и потпредседника Белгијанца Сирила Куманса. Имам добре контакте са многим националним федерацијама. На састанку са представницима турског, словеначког, хрватског и других савеза закључили смо да нам треба ново име. Захвалио бих Саши Даниловићу што је предложио мене. Пре два месеца смо донели ту одлуку. Избор је 25. маја у Минхену. Срцем, а и разумом, ушао сам у све. Надам се да доста ствари могу да унапредим, пре свега горуће питање односа са Евролигом. Ако будем изабран, већ сам најавио људима из Евролиге да ћемо разговарати сваки дан док не нађемо решење, јер сматрам да је проблем што до сада није било комуникације ФИБА Европе, Евролиге и клубова. Сигуран сам да ћемо доћи до компромиса. Причао сам и са челним људима УЕФА, био код Александера Чеферина, који су вољни да нам помогну у решавању спора. Запрепашћује ме што до сада није постојала комуникација ФИБА-УЕФА јер знамо да они у фудбалу имају одличан однос са ,,својом ЕКА“ која је под њиховом ингеренцијом. Исти клубови су у оба спорта. Чињеница је да имамо велики проблем са прозорима, који су добра ствар, уведена по угледу на УЕФА. Донели су одређени напредак у раду Савеза, али имамо доста репрезентација које нису отишле на Светско првенство јер нису биле у прилици да имају пун састав. Ми смо се срећом пласирали, иако ни на једној утакмици нисмо имали 50-60 одсто најјачег тима. Радићемо на томе да у следећим квалификацијама сви имају прилику да наступе са најбољим играчима. Обилазећи савезе по Европи, врло сам изнанађен што су већином добро организовани, што ми не видимо из перспективе Србије као земље која се увек бори за медаљу. Наравно, немају сви исте проблеме, али сви су заинтересовани да се поправи слика кошаркашке Европе.

Како се проблеми из Европе рефлектују на регион и домаћу кошарку? Колико је могуће да КСС врати ингеренције над лигом у сарадњи са клубовима, јер је по статуту главни задатак Савеза “развој кошарке у Србији”, за шта тренутно нема могућности?

– Кључ је у комуникацији. Од када се СФРЈ распала, нема комуникације. Када се кројила судбина кошарке, национални савези су се састали само два пута – 2006. и 2009. Од када смо ми дошли, кренули смо интензивно да се договарамо. Делили смо идеје, применили оно што је добро из Хрватске и Словеније, једно време се активно укључили и у развој АБА лиге. Нико не воли наметнута решења. Комуникација са клубовима је на вишем нивоу него што је била. Све што се дешава на нивоу ФИБА-Евролига се рефлектује, тако да то морамо прво да решимо. Тешко је ресетовати се, вратити на почетак, али ћемо ако има добре воље решити проблем.

Је л‘ вам лакше када на састанке идете са легендама Вранковићем, Нестеровићем, Туркоглуом, Сабонисом, Гарбахосом, Кириленком уместо са бирократама?

– Добро се разумемо. Ту смо, не због личне промоције, него да вратимо оно што смо добили кроз кошарку, уз идеју да твоја федерација буде боља и успешнија, свесни чињенице да није добро и да нешто желимо да урадимо. Сада је можда и одлучујући моменат да се кошарка дигне на ниво који заслужује или ће ући у још већу дубиозу. Подређујемо се општем интересу, не може се ништа без тима људи.

У Антверпену сте гледали тријумф Ђорђевића у ФИБА ЛШ?

– Велика ствар за клуб, за град Болоњу и за Кошаркашки савез, што сам рекао Салету када смо се видели. Поносни смо што је прошле године победнички тренер био Шакота, а ове Ђорђевић. То је показатељ да поред најбољих играча имамо и најбоље тренерске кадрове. Верујем да ће то бити замајац за Болоњу. Пресрећан сам био када год сам играо тамо. Саша, неко ко је био харизматичан и победник као играч, пројектује то на своје играче сада када је тренер. Пуно значи што се нашао у улози тренера јер мислим да тек треба да да нашој земљи, репрезентацији, па и нашим клубовима, како и европским. Организација турнира је била на високом нивоу. Изненадио сам се посети на другој утакмици, попуњеној хали од 17.000 места. Квалитет кошарке није био на нивоу, Европа не може себи да приушти четири континентална такмичења, већ највише два. Морамо да се посветимо и домаћим првенствима, а да само најбољи изађу на међународну сцену. Томе ћемо се мој тим и ја посветити уколико будем изабран за председника ФИБА.

 

ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ НИСМО ИМАЛИ БОЉИ ТИМ

Очекивања од Светског првенства у Кини?

– Већ видим изјаве репрезентиваца који једва чекају окупљања и припреме. Већина ће имати времена да се одмори и опорави од повреда. Надам се да ћемо бити комплетни, а уколико будемо, сигуран сам да 20 година нисмо имали бољу репрезентацију. Селектор Саша Ђорђевић, стручни штаб и Кошаркашки савез су урадили све што је до њих у организационом смислу, остало је на играчима. Нећу никад да постављам високе циљеве. Најбитније да уживају, а већ сами знају како се освајају титуле.

 

ИГРАЧИ, ТРЕНЕРИ, ФУНКЦИОНЕРИ, НОВИНАРИ…

Колико вам у послу значи што као бивши играч знате шта је неопходно екипи и изван терена?

– Играчко искуство значи пуно. Знам како играчи размишљају када играју за репрезентацију. Битни су им мир, комфор, добри услови за тренинг, да не морају да се оптерећују како и где путујемо, на којој планини ће бити припреме, а у којем хотелу смештај. Ми смо још пре два-три месеца завршили скоро све што се тиче припрема, припремних утакмица и одласка у Кину. Добили смо јасне инструкције тима Саше Ђорђевића, тако да смо разрадили план припрема, одлазак на Копаоник, повратак, распоред припремних утакмица. Играчима је битно што смо им омогућили путовање бизнис класом, што је најмање што заслужују. Знам да играчима не прија да се људи који нису део стафа врзмају око њих, тако да никада нисам ушао у свлачионицу, никада нисам крочио на терен, иако често гледам тренинг. Знам како је мене то нервирало као играча.

Укључује ли то и новинаре?

– Да, али наравно да има људи који су радо виђени. Играчи су ипак људи, желе да стекну поверење новинара, да знају да их неће продати. Мислим да су око кошаркашке репрезентације увек позитивни људи.