РАЂАЊЕ МИНИ БАСКЕТА

Мини баскет, као и кошарка, инспирисан је идејом једног Американца. Џо Арчер је 1950. године понудио варијанту кошарке, која је по својим организационо-техничким (техничким карактеристикама – величина терена, кошеви, лопта…) и организационо-такмичарским решењима, била прилагођена најмлађем узрасту.

Професорова жеља да кошарку прилагоди деци захтевала је измену стандардне варијанте игре са лоптом број “7”, висином обруча од 3.05 м, величином терена…

Размишљања професора Арчера даље су ишла логичним током. Терен, реквизите и правила игре требало је прилагодити дечијем узрасту, односно телесној висини, развијености, физичким и функционалним способностима девојчица и дечака у неколико доба њиховог узраста. Тиме су створени основни предуслови да малишани добију своју кошарку, односно да са мини лоптама и на мини кошевима уче и изводе скоро све што се ради на правој кошаркашкој утакмици или тренингу.

Кош-констуркције су биле постављене на висини 2,60 м и играло се лоптом број “5”. Тек после неколико година, мини баскет је почео да се шири изван граница САД-а. Најпре је прихваћен у Канади, затим у Порторику и Јапану. Коначно стиже у Европу, и то најпре у Шпанију, а 1964. године и у Италију. Тада, заправо, почиње покрет “Мини баскет”. Нова игра је ускоро преплавила Стари континент и проширила се на остале континенте. У Европи, Мини баскет је почео да се развија у Француској, Енглеској, Белгији, Финској и СССР, док су Италија и Шпанија држале водећу позицију.

На нашим просторима се први пут помиње термин Мала кошарка или дечија кошарка као потпуно организована игра 1966. године, и то захваљујући Спортском друштву Црвена звезда из Београда.

Кошаркашки клуб овог друштва изградио је исте године на Калемегдану  прво игралиште за малу кошарку. Правила игре, у издању КК Црвена звезда, приредио је Мирко Кресојевић.

Мала кошарка је тада била намењена деци од осам до 13 година.

Правилима су одређене максимална (18 /12 м) и минимална (16 /11 м) величина игралишта. Кошеви су се постављали на висини од 2.60 метара. Линије за извођење слободних бацања биле су на три метра испред табле. Обим лопте био је 70 – 73 цм, тежина 450 – 500г. Пречник средишњег круга на терену био је 150 цм.

Мала кошарка се на такмичењима играла у два полувремена по 16 минута, с тим што се свако полувреме делило на два дела од по осам минута, са одмором од два минута. Одмор на полувремену био је десет минута. Екипу је чинило десет играча, од којих се у игри налазило пет. За време једне утакмице сваки играч морао је да игра најмање шест минута. Измена играча вршила се за време «мртве лопте».

Осим направљеног игралишта и понуђених правила игре, „Мала кошарка“ није успела да освоји ни децу, ни родитеље.

МИНИ БАСКЕТ У СРБИЈИ – ОРГАНИЗАЦИЈА И АКТИВНОСТИ

Мини баскет се осамдесетих година прошлог века појавио у бившој Југославији као покрет коме је требало да приступи што већи број клубова и школа, односно што више деце из целе земље. КК Раднички ЛМК је међу првима уочио значај мини баскета за популаризацију и опредељивање најмлађих за кошарку и оформио секцију са идејом да мини баскет што пре изађе из оквира клуба. Као и у сваком другом послу који се обавља с љубављу и ентузијазмом, резултат није изостао. Мини баскет је врло брзо прихваћен на ширем подручју Београда и у 20 центара свих република бивше Југославије.

Основан је као секција покрета при Кошаркашком савезу Југославије, а за председника је био изабран Небојша Поповић. Управни одбор био је сачињен од представника свих тадашњих република. Покрет је трајао 18 месеци, после чега се, нажалост, тихо угасио.

Скоро две деценије касније, 19. јануара 2000. године, формирано је удружење “Мини баскет лиге” при Кошаркашком савезу Србије. Председник Удружења био је Рајко Жижић, генерални секретар Раде Георгиевски, а формирани Управни одбор имао је пет чланова.. Лигу је тада сачињавало свега осам екипа из Београда које су добиле мини баскет конструкције, тако да је такмичење могло да почне. Чланови лиге су били: КК Раднички, КК Партизан, КК Ликс, КК Дрвомаркет, КК Земун, КК Кораћ, КК Јубак и КК Младост. Играло се по једнокружном бод систему. На крају лиге, у дворани “Пинки” је одиграна је „Ол стар“ утакмица.

Исте године, за време мајских празника, на Ади Циганлији, на осам отворених кошаркашких терена, одржан је турнир на коме је учествовало 25 екипа и одиграно је преко 40 утакмица. По завршетку школске 1999/2000. године, на Ади Циганлији отворен је кошаркашки камп “Ада 2000”. Означена су три терена и организовано шест смена у трајању од по седам дана. На кампу је било присутно преко 400 девојчица и дечака, који су се забављали и учили кошарку под слоганом “Мини баскет – макси забава”. Камп је имао и своју маскоту под називом “Адко”.

За малишане је био организован боравак од 8.00 до 20.00 часова (доручак, ручак, ужина). Дан је почињао и завршавао се подизањем и спуштањем заставе уз химну кампа “Моји су другови” (Бајага и инструктори). Сваки учесник је добио на поклон мајцу и лопту са обележјима кампа „Ада 2000“. Смештај и поподневни одмор учесника кампа био је организован под шаторима. Програм се састојао из преподневног и поподневног тренинга, гледања кошаркашких филмова, посета врхунских кошаркаша и угледних кошаркашких радника, такмичарских игара, кошаркaшких квизова и израде зидних новина.

Почетком наредне школске 2000/2001. године, кренуло се у промоцију мини баскета по градовима Србије. Организован је сусрет мини баскеташа у Нишу, где су учествовале екипе из града домаћина, Алексинца и Књажевца, након тога фестивали у Зајечару, Новом Саду, Крагујевцу, Смедеревској Паланци, Горњем Милановцу…

Једна од пратећих активности „7. ДИН Трофеја Београд“ био је фестивал Мини баскета на Малом Калемегдану под називом “Мини трофеј Петроније”. Учествовало је осам екипа из Београда: КК Радивој Кораћ, КК Партизан Мобтел 063, КК Земун, КК Драгон, КК Дрвомаркет, КК Бест, КК Ликс и КК Раднички Југопетрол. Био је то први турнир на коме су се појавиле три маскоте – „Петроније“, „Адко“ и „Баско“. Додељени су поклони и све је завршено збиља фестивалски, без победника, “Ол стар” сусретом две селекције играча који су се посебно истакли.

Те године у новембру је почела лига Мини баскета у две узрасне категорије: девојчице и дечаци до девет и до десет година. Лигу је чинило 36 екипа подељених по групама (по шест екипа у групи).

На Београдском сајму, у хали 3, организовано је прво право велико окупљање мини баскеташа, под називом “Божићни фестивал”. Том приликом обележена су четири терена на које је постављено осам мобилних кош-конструкција на висини од 2,60 м, прилагођених узрасту мини баскета. Играло се лоптама број „5“. Девојчице и дечаци били су подељени у две узрасне категорије: рођени 1990. и 1991. године. Фестивал је отворио Предраг Бојић, тада генерални секретар КСС. На фестивалу је било присутно више од 60 екипа и одиграно је преко 100 утакмица, после којих су подељене награде, дипломе, захвалнице и пехари.

Од тада па све до данас, одражано је тачно седам мини баскет фестивала на београдском Сајму, који је из Божићног прерастао у фестивал “Рајко Жижић”, у знак сећања на првог председника Удружења и прослављеног кошаркашког аса. На седам одржаних Међународних мини баскет фестивала на Сајму, у хали 3, продефиловало је неколико хиљада малишана, од оних рођених 1990/1991, па све до последњег, на коме су учествовали клинцезе и клинци рођени 1996/1997. и млађи!

Стално гостовање и учешће девојчица и дечака из Мађарске, Македоније, Бугарске, БиХ, Републике Српске, у потпуности је потврђивало његов званични назив.

Фестивал је имао и хуманитарни карактер, јер су сви мини баскеташи 2004. године учествовали у акцији „Деци Косова и Метохије“, у којој су прикупљени добровољни прилози у замену за беџеве специјално израђене за ову прилику. Приређена је изложба фотографија, као приказ претходних пет година активности овог фестивала.

Од 2004. године установљен је и прелазни пехар за изузетан допринос клубова у раду Удружења Мини баскет Србије. Први добитник био је  КК Дрвомаркет, 2005. КК Младост, затим КК Поштар, КК Ол-стар, КК Партизан, па поново КК Ол-стар, ШКК Звездара, КК Старс, КК Ас баскет, да би 2012. прелазни пехар припао КК Вили из Вршца.

Удружење “Мини баскет лига” организовало је 2001. путовање четири екипе из Београда на «Ускршњи фестивал» у Праг. У главни град Чешке отпутовали су КК Дрвомаркет, КК Стари ДИФ, ШКК Звездара и КК Младост.

Затим је исте године организован “Мајски фестивал” на Ади Циганлији и том приликом је промовисан први број часописа “Мини баскет”. На три терена, три дана уз присуство 72 екипе, одиграно је више од 90 утакмица.

Минибаскеташи су 2002. били учесници „Дана изазова“ у Кошутњаку, као и акције Црвеног крста Србије “За срећно детињство” у којој је учествовало више од 1.000 девојчица и дечака из свих београдских клубова.

Почетком децембра исте године први пут је организован Међународни мини баскет фестивал “Деда Мразов куп” у Будимпешти. Фестивал је трајао четири дана, а учествовали су клубови из Београда КК Поштар, КК Кораћ, КК Младост, КК Ол стар и КК Пробаскет, као и мини баскеташи из Будимпеште. Турнир у мини баскету је постао традиционалан и све је више клубова који крајем календарске године гостују у престоници Мађарске.

Удружење Мини баскет Србије регистровано је као правно лице 21.01.2004. године и тај дан се слави као рођендан удружења. Удружење има своју Скупштину, председника, четири члана Управног одбора, Стручни савет од три члана, Клуб пријатеља, Надзорни одбор, регионалне сараднике, одбор тренера и издавачку редакцију.

У следећој акцији “Сачувајмо децу”, такмичење је организовано по  школама и то за децу од првог до четвртог разреда. Свако годиште такмичило се посебно. Учешће су узеле основне школе из 11 београдских општина. Завршни део организован је на Ади Циганлији маја 2004. године.

Свако годиште је имало по један такмичарски дан и такмичење је трајало укупно четири дана.

Дан 24. јун 2004. године посебно се памти у историји мини баскета. Тада је у Кошутњаку одржана промоција Мини баскета на трави. Испред хотела “Трим”, на травнатој површини, постављене су две телескоп конструкције без табли на висини од 2.60 м и обележено игралиште – два концентрична круга у пречнику од четири и осам метара. Окупљен је велики број девојчица и дечака из целе Србије. Ово необично такмичење било је добро промовисано, тако да га је пратио велики број гледалаца, било на лицу места, било кроз извештаје и прилоге у медијима. У време летњег распуста 2004. организовано је камповање на Копаонику у “Јубак ” кампу, под називом “Мини баскет-макси забава”. Учестовале су 32 екипе.

Година 2005. проглашена је у кошаркашкој организацији годином хуманитарности, чије је гесло било „Сви кошаркаши деци Косова и Метохије“! Овом приликом организована је утакмица коју су одиграле две екипе сачињене од мини баскеташа, пионира, кадета, јуниора, сениорки и сениора, селектоване од стране новинара и кошаркашких тренера. Сав приход од улазница и донација спонзора уплаћен је Фонду за помоћ кошаркаша деци Косова и Метохије.

Европско првенство у кошарци за сениоре одиграно је септембра месеца 2005. Домаћин је био Београд. Квалификациони део такмичења одигран је у Београду, Новом Саду, Вршцу и Подгорици. У циљу промоције ЕП и мини баскеташи су узели учешће у акцији “Буди кошаркаш”. Прва промоција одржана је 2. априла у Београду, на Теразијама. Након тога, следиле су исте промотивне акције у Суботици, Кикинди, Лесковцу, Врању, Нишу, Зајечару, Шапцу, Зрењанину, Чачку, Ужицу, Крагујевцу, Косовској Митровици, Ваљеву, Обреновцу, Јагодини, Ковину, Краљеву, Крушевцу, Пожаревцу, Лозници, Смедереву и Врњачкој бањи. Том приликом промовисани су “Мини баскет на трави” и нова игра „Кошаркица”. Финални део такмичења организован је на Ади Циганлији, уз учешће победничких екипа из свих градова у којима су мини баскеташи на свој начин најављивали ЕП.

По завршетку акције “Буди кошаркаш”, која је трајала непуних шест месеци, мини баскеташи су учествовали на јуниорском ЕП одржаном у Београду, као и  на опроштајној утакмици Александра Ђорђевића у организацији УНИЦЕФ, који је и на тај начин афирмисао пројекат  “Школа без насиља”. Учествовало је више од 100 девојчица и дечака.

“Мини баскет кобајаги ЕП 2005.” одржано је од 1. до 4. септембра, у предвечерје великог шампионата. Све је организовано по истом принципу као и сениорско такмичење – са 16 репрезентација подељених у четири групе, које су играле на четири терена, по истом принципу као и сениорско такмичење. Сваки терен је био један од градова домаћина ЕП! “Мини баскет кобајаги ЕП 2005” отпочео је свечаним отварањем које је имало четири сегмента, као и на званичном свечаном отварању ЕП 2005, на коме су наши мини баскеташи узели учешће у делу под називом “Играј се”.

Ово мини баскеташко ЕП свечано је отворио наш прослављени репрезентативац Александар Ђорђевић. Свака наша мини баскет екипа је носила  боје и име једне од репрезентација учесница сениорског ЕП. Први пут је мини баскет такмичење добило победника. Прво место освојила је репрезентација СЦГ, коју су сачињавали играчи из свих клубова Београда,  друго место припало је репрезентацији Словеније, коју је представљао КК Младост из Земуна, док је трећа била репрезентација Грчке, односно КК Партизан. Екипама која су освојила прва три места подељене су медаље и пехари посебно израђени за ову манифестацију.

Утакмицама су присуствовале чирлидерсице, ритмичке гимнастичарке клуба “Палилула Соко Штарк”, маскота ЕП „Мачор Мачо“, а „мини баскет секјурити“ бринули су да све протекне у најбољем реду. Организована је и конференција за штампу после сваке утакмице, као и семинар за тренере мини баскета. Сачињен је и билтен са целокупног дешавања са приказом постигнутих резултата. Ову необичну увертиру правог ЕП пратили су и  амбасадори појединих земаља.

Мини баскеташи, њих 16, у дресовима свих земаља учесника ЕП на првенству сениора, имали су и свој програм кошаркашких елемената, које су приказивали у паузама између утакмица и током тајм-аута.

Након акције „Буди кошаркаш“ 2005., следеће године направљен је програм под називом „Кошарка – твоја игра“, који је предвидео посете свим градовима који претходно нису били обухваћени. Свилајнац је 8. априла 2006. био домаћин првог турнира у игри „Кошаркица“, на коме су учествовали београдски клубови КК Лиx и КК Шврћа, КК Букс компјутерс из Крагујевца, КК Бам баскет из Свилајнца и КК Шумадија из Крагујевца.

За ускршњи празник 2006. организован је „Међународни ускршњи фестивал Нишка бања“. Учествовале су 32. екипе из Јужне Србије, Македоније и Београда, као и деца из Ранилуга, са Косова и Метохије. Турнир је одржан у новоотвореној балон-сали у Нишкој бањи. Игре „Буди кошаркаш“ и „Кошарка је твоја игра“ су надаље одржаване сваког викенда у осталим градовима Србије: Лесковцу, Краљеву, Зрењанину, Чачку, Новом Саду, Крагујевцу, Београду… Фестивал у Нишкој бањи постао је традиционалан, што значи да је ушао у календар кошаркашке организације Србије.

Удружење Мини баскет Србије и предшколске установе општине Врачар, кренуле су 2006. са анимацијом деце и презентацијом “Мини мини баскета” у обдаништима. Старосна границу у мини баскету спуштена је на узраст деце од три до пет година.

Почетком школске године кренуло се у акцију “Дани мини баскета”, под називом “За срећно детињство”. Акција је имала пет радних задатака:

– “Мини мини баскет” са циљем да се у анимацију укључе деца предшколског узраста (деца од три до пет година).

– “Мини баскет на трави” за девојчице и дечаке до десет година. Ова игра има своја правила и игра се искључиво на травнатом терену.

– “Мини баскет” у сали и на отвореном. Организује се према постојећим условима – на отвореном или у сали. Учествују девојчице и дечаци од првог до четвртог разреда, по правилима мини баскета. Такмичење се организује искључиво по годиштима.

– “Кошаркица” у сали и на отвореном. Учествују деца од седам до десет година, а игра се по правилима предвиђеним за ову игру.

– “Кошарка твоја игра” и “Буди кошаркаш”. Учествују деца од три до десет година и користе се кошеви на висини 1.60, 2.10 и 2.60 м (висина се прилагођава узрасној категорији).

У “Данима мини баскета” учешће су узели и КК Котеж, КК Шврћа, КК Беокош, КК Ол стар, КК Поштар, КК Ликс, КК Младост и други.

Кошаркашки клубови у градовима Србије постали су центри окупљања и анимације деце и почетника у Мини мини баскету и Мини баскету и тиме продужили трајање акције на “неодређено” време.

Други велики датум у историји Удружења Мини баскет Србије је 5. децембар 2006. године! Тада је Мини баскет је ушао у редовну наставу првог, другог, трећег и четвртог разреда основне школе “Краљ Петар II Карађорђевић” у Београду. Часови се организују једном недељно по унапред припремљеном програму од стране Удружења Мини баскет Србије.

Поред Београда и Нишке бање, Удружење је у договору са домаћинима фестивала узело учешће у организацији “Банини фестивала” у Кикинди и  “Минибаскетијаде” у Лесковцу (у време одржавања великог догађаја у овом региону – роштиљијаде)!

Захваљујући својој све већој популарности, мини баскет је ушао и у вртиће! Сама чињеница да у бројним предшколским установама у Београду постоје табле са обручима за Мини мини баскет, говори у прилог томе. Ту се није стало, напротив! Смишљена је акција “Хиљаду кошића за малог орлића”, а осим Удружења, у њој су као донатори учествовали наши врхунски кошаркаши и успешне фирме широм Србије. Вртићи постају база мини баскета. Деца од три до шест година која их похађају раде по програму „Мини баскет играоница“.

Направљен је Први Мини баскет центар на Кошутњаку, који је у овом тренутку ван фукције. Постоји идеја да се дислоцира и поново обнови. За сада није дошло до реализације овог плана.

Међународни Мини баскет фестивал “Рајко Жижић” традиционално окупља све већи број мини баскеташа. Фестивал сваке године има стручне семинаре за тренере (радна тема је “Од мини баскета до кошарке”. Прес центар пружа све информације медијима о збивањима на фестивалу, а изложба фотографија представља сведочанство о успешности ове манифестације.

Велика “армија” малишана из године у годину учествује у игрицама и играма, које им прво причiњавају задовољство, да би се касније и определили за спорт којим ће се бавити. Они који су 2000. почели као мини баскеташи сада су сениори, првотимци у клубовима свих наших лига, неки и на прагу репрезентације. Уместо њих долазе нови, прво из радозналoсти, затим  због доказивања, а онда и због мотива који у себи има колективни спорт – бити бољи од противника!

Није случајно што је мото мини баскеташа – СВИ СУ ПОБЕДНИЦИ! Иако су победе и порази саставни део сваког спорта, жеља мини баскеташа је нешто сасвим друго. Мини баскет је и створен да би деца кроз игру учила кошарку, јер je у сваком, па и најмањем детаљу, ИГРА. Она је део магије, а кошарка је магична игра под обручима. Ко једном осети ту моћ магије, моћ игре, вечно остаје њен заробљеник.

Ову активност препознала је Нафтна Индустрија Србије која мини баскеташе већ неколико година подржава кроз програм “Енергија спорта”. Масовност, велики број откривених талената, резултати наших клубова и репрезентација у којима је већина играча прошла кроз основну школу Мини баскета, потврђују да је НИС био део постигнутих успеха, због чега му се у свакој прилици исказују поштовање и захвалност.

Фестивали и мини баскет акције који се данас одржавају су следећи:

– Међународни фестивал „Рајко Жижић“ – Београд.

– „Сачувајмо децу“ – Бујановац.

– „Кошарка моја игра“ – Косовска Митровица.

– „Срећно детињство“ – Врање.

– „Минибаскетијада“ – Лесковац.

– „БИН Зајечар“.

– „Ранко Жеравица“ – Кикинда.

– „Фока Крагујевац“.

– „Викенд шампиона“ – Нови Сад, Београд, Ниш.

– „Буди кошаркаш“ – Панчево.

– „Новогодишњи турнир“ – Београд.

– Турнир мини баскет „Ада Циганлија“ – Београд.

– Турнир Сокобања.

– Мини баскет турнир „Куп пријатељства“ – Златибор.

– „Дедамразов куп“.

– Дани мини баскета – Кошутњак – миин баскет на трави.

– „Кошарка твоја игра”.

– „Мишићеве младе наде“ – Мионица.

– Фестивали у нишком региону – Сокобања, Зајечар, Сврљиг, Неготин, Бољевац, Пирот, Бор, Бела Паланка.

Поред наведених турнира и фестивала, постоје и мини баскет лиге у следећим регионима: регион Нови Сад – Војводина, регион Лесковац, регион Крагујевац – Централна Србија.

Градови у којима су турнири/фестивали организовани: Бујановац, Врање, Лесковац, Ниш, Аранђеловац, Београд, Панчево, Кикинда, Крагујевац, Златибор – Чајетина, Сокобања, Сврљиг, Неготин, Бољевац, Пирот, Бор, Бела Паланка…

Уз огранизацију показних и едукативних тренинга у предшколским установама и најмлађим разредима основних школа (од првог до четвртог), где су одржана различита такмичења, располажемо бројком од 12.000 до 15.000 деце која су прошла кроз мини баскет програм сваке календарске године. Подсећамо да је Мини баскет кошарка прилагођена узрасној категорији деце од три до 12 година. Мини баскет пружа јединствену прилику дечацима и девојчицама да се на прави начин упознају са кошарком, чиме се стварају предуслови за њихово дугорочно бављење спортом.

Мини баскет је заснован на здравим образовним принципима који обезбеђују физички, интелектуални, емотивни и социјални развој деце.

Мини баскет пружа могућност да дечаци и девојчице осете сва узбуђења и лепоту такмичења прилагођеног њиховом узрасту.

Мини баскет је такмичење у коме победа није основни циљ, иако она представља велики мотив за бављење спортом, већ је акценат стављен на подстицање дечијег талента и подизање индивидуалног квалитета сваког појединца.

Мини баскет подстиче пријатељство, уживање и фер-плеј, уз поштовање осталих учесника у игри – других играча, тренера, функционера, судија и родитеља.

Мини баскет систем учења је подељен у три сегмента:

А – ИГРАОНИЦА.

Б – УЧИОНИЦА.

Ц – РАДИОНИЦА.

Сваки сегмент има своје „станице“:

  • А1 – „ЏУНГЛА“ за узраст 3-4 године – ЗЕЛЕНИ МИНИ БАСКЕТАШИ.
  • А2 – „ШКОЛИЦА“ за узраст 5-6 година – НАРАНЏАСТИ МИНИ БАСКЕТАШИ.
  • Б1 – „ПОЛЕТАРЦИ“ за узраст 7-8 година – ЖУТИ МИНИ БАСКЕТАШИ.
  • Б2 – „ОРЛИЋИ“ за узраст 9-10 година – ЦРВЕНИ МИНИ БАСКЕТАШИ.
  • Ц1 – „БУДИ КОШАРКАШ“ за узраст 11-12 година – ПЛАВИ МИНИ БАСКЕТАШИ.
  • ПУТ ДО УСПЕХА ИМА И СВОЈУ МАГИЧНУ ФОРМУЛУ – 5х5:5=5

Уз врло прецизан план и програм рада са децом узраста од три до 12, континуирано у шест засебних целина, дајемо одговор на сва основна методолошка питања.

ШТА, КАДА, КАКО И КОЛИКО  треба радити са децом узраста од три до 12 година?

Мини баскет систем учења најдиректније проучава проблем увођења деце у спорт, дефинишући истовремено теоретску основу и практичну примену. Мини баскет едукативни центар организује курсеве за оперативне тренере, за добијање плаве лиценце, бави се издавачком делатношћу, организује фестивале, турнире и мини баскет кампове. Организујемо Мини баскет лигу у региону Београд. Идеја је да регионалне лиге обухватимо у јединствену Мини баскет лигу на нивоу Србије.

Уз срдачан поздрав, један од најбитнијих савета педагога примењеног у нашем спорту je – “Није важно шта дете ради са лоптом, него шта лопта ради са дететом!”

КОШАРКА ЗА НАЈМЛАЂЕ

Шта је игра?

Игра је од давнина саставни део дечијег живота, стара је колико и људско друштво и најприроднија је и основна активност детета, која не изискује тежак рад, а пружа радост и задовољство.

Здраво дете се игра, јер тиме задовољава своје психичке, физичке и социјалне потребе, одмерава своје способности, снагу, стаје на сопствене ноге и чини прве кораке у животу, стиче животно искуство и пријатеље, а у друштву вршњака налази право место и вредност.

Игра пружа радосно и срећно детињство и основ је за свестрани развој сваког детета. Њена посебна одлика је у томе што траје читавог живота. То значи да васпитање помоћу игре почиње веома рано и може да траје веома дуго.

Игра обезбеђује јединство физичког, интелектуалног и социјалног развоја. У мини баскету игрице које се користе представљају једну од основних форми рада. Усмерена креативност је погодна за усвајање нових кретњи, док „покретној“ игри припада водећа улога у даљем развијању и усавршавању мини баскеташа.

Када се држи час мини баскета са претшколском децом, пожељно је да групу сачињавају деца истог годишта. Зато се и мини баскет за претшколски узраст може поделити на више делова. Васпитач/тренер треба да изабере вежбице/игре према узрасној категорији. Понуђене вежбице/игре су класификоване као игре нижег, средњег и вишег интезитета. Према подељеним групама васпитач/тренер бира за групу од три године игре нижег интезитета, за групу од четири године игре средњег интезитета и за групу од пет и шест година игре вишег интезитета.

Час траје 45 минута, по могућности три и више пута у недељи и организује се пре било ког оброка.

Уводни део садржи вежбе обликовања, вежбе трчања, игрице „шуге“, „школице“, вежбе за усавршавање равнотеже…

Главни део обухвата вежбе за шутирање, додавање, вођење, вежбе за усавршавање координације, равнотеже и оријентације у простору.

Завршни део чине вежбе и игре забавног карактера, такмичења и штафетне игре.

Час мини баскета може да се организује и у затвореном и на отвореном простору. Димензије простора за игру нису примарне, час може да се одржи и испланира према постојећим условима. Лопта мора да буде број „3“, а кош треба да буде прикладан за одговарајућу узрасну категорију и то на висини од 1.20 до 1.60 м.

Игра је најбољи методски облик рада и њу треба користити на часу мини баскета.

ШТА ЈЕ МИНИ БАСКЕТ?

Мини баскет је игра прилагођена  дечјем добу, игра која има своја правила и принципе, различите у односу на узраст.

Све оне који се баве васпитањем деце, а хоће да спроведу програм у мини баскету, неопходно је упознати са анатомским, физичким и психичким особинама малишана тих узраста.

Мини баскет је игра забаве и задовољства, одакле је и изашао слоган „Мини баскет – макси забава“.

Мини баскет није (као што многи мисле) мала кошарка, мини баскет је кошарка за најмлађе!

Свако дете је задовољно када постигне кош. У суштини, зато и воли да игра кошарку. Због тога све услове часа треба прилагодити како би деца постизала што више кошева. У том циљу кошеви се спуштају на одговарајућу висину прилагођену узрасту деце, тако да свака игра/вежба треба да се завршава шутем на кош.

У мини баскету, приликом одигравања утакмице, минутажа се дели подједнако за свако дете. Игра се колективно, ствара се тим, а на тај начин и појединац у њему. Кад дете заврши мини баскет програм и заволи кошарку, кад крене у тренажни процес, тада тренер треба да размишља и о другим циљевима, који су сасвим другачији.

Основна идеја мини баскета је да такмичење представља саставни део игре и само је део њене функције.

Учење кошаркашких елемената одвија се искључиво кроз игру, која је средство часа/тренинга.

Значи,  „Игра се да би се учило, а не учи се да би се играло“!