Најбољи српски сениори у среду 30. августа путују на ЕП у Турску, а славна историја подсећа, мотивише, обавезује и буди понос…
У пословном клубу „Привредник“ ће вечерас да се одржи свечани коктел поводом одласка репрезентације Србије на ЕП, уз обележавање два златна јубилеја: 20 година од освајања трона на ЕП у Барселони и 40 година од таквог тријумфа у Лијежу, уз присуство чланова све три селекције.
Наша мушка репрезентација у богатој ризници трофеја има осам златних медаља са европских првенстава, а у најсјајнијој палети одличја ова два јубиларна су посебна потврда деценијске доминације и битисања у самом врху.
Седамдесете су остале упамћене по три европске титуле 1973, 1975 и 1977. године (касније су наши момци освајали најсјајније одличје 1989, 1991, 1995, 1997 и 2001.), када су чувене генерације најбољих играча са ових простора делиле лекције под обручима широм Старог континента и планете и кроз мајсторство у игри провлачили посебан шарм овдашње школе кошарке.
Зато управо шампионате у Лијежу и Барселони памтимо по злату, али и по култним сценама, чувеној „одбојци“ Драгана Кићановића и Зорана Славнића и 20 година касније, легендарну тројку Александра Ђорђевића, која је одлучила важан меч против Хрвата.
У финалном мечу ЕП у Лијежу 1977. године, изабраници легендарног професора Александра Николића савладали су репрезентацију Совјетског савеза са 74:61, а овај дуел остао је у неизбрисивом сећању свих љубитеља кошарке по „одбојци“ Драгана Кићановића и Зорана Славнића.
Већ на полувремену било је „плус 15“ за Југославију против великог ривала, а тренутак за памћење догодио се минут и по пре краја сусрета, при резултату 72:59 за плаве, Кића и Мока су почели да славе велики тријумф одбојкашком разменом пасова на малој удаљености.
Најкориснији играч (МВП) ЕП у Лијежу, 1977. године, био је Дражен Далипагић.
Пут до трона на ЕП у Лијежу, 1977. године – прва фаза: Југославија – Шпанија 79:76, Југославија –Финска 88:80, Југославија – Белгија 111:83, Југославија – Холандија 111:75, Југославија – Чехословачка 103:111, полуфинале Југославија – Италија 88:69, финале Југославија – СССР 74:61.
Злато у Лијежу освојили су: Јошко Папић, Драган Кићановић, Винко Јеловац, Дује Крстуловић, Жељко Јерков, Анте Ђогић, Зоран Славнић, Крешимир Ћосић, Ратко Радовановић, Жарко Варајић, Дражен Далипагић, Мирза Делибашић. Селектор: Александар Николић.
На шампионат Старог континенета у Шпанији, 1997. године, наша репрезентација је стигла са репутацијом “европске ноћне море” и из Барселоне направила још један лет до васионе.
Тада је селекција Жељка Обрадовића одбранила титулу првака Европе, освојену две године раније у Атини, а један од пресудних мечева друге рунде (група Ф) одиграо се 30. јуна 1997. у Олимпијској дворани у Бадалони, а био је то први послератни сусрет Југославије и Хрватске под обручима.
Уочи последњег напада резултат је био 62:61 за Хрватску, Миленко Топић је убацио лопту у игру, да би Александар Ђорђевић, у свом стилу, за четири и по секунде превео лопту преко целог терена и постигао још једну антологијску тројку, уз звук сирене преко подигнуте руке Славена Римца. Ти поени и победа 64:62 донели су нам пласман у четвртфинале, а Хрватима повратак кући.
Претходно је наш тим лако изашао на крај са Пољском и Летонијом, али је пораз од Италије искомпликовало ситуацију, међутим, победе над Немачком, Хрватском и Шпанијом вратиле су ствари на место, после чега су стари-нови шампиони прокрчили пут до одбране европске титуле. Срушили су редом, у четвртфиналу Литванију, затим Грке у полуфиналу и Италијане у дуелу за најсјајније одличје.
Најбољи играч (МВП) турнира био је Александар Ђорђевић, а поред њега у идеалној петорци шампионата нашли су се Предраг Даниловић и Дејан Бодирога.
Пут до трона – прва фаза Југославија – Пољска 104:76, Југославија – Италија 69:74, Југославија – Летонија 108:89, друга фаза: Југославија – Немачка 88:73, Југославија – Хрватска 64:62, Југославија – Шпанија 79:70, четвртфинале: Југославија – Литванија 75:60, полуфинале Југославија – Грчка 88:80, финале: Југославија – Италија 61:49.
Злато у Барселони освојили су: Дејан Бодирога, Предраг Даниловић, Зоран Савић, Александар Ђорђевић, Жељко Ребрача, Дејан Томашевић, Саша Обрадовић, Никола Лончар, Мирослав Берић, Миленко Топић, Никола Булатовић, Мирослав Радошевић. Тренер је био Жељко Обрадовић.