Вратиле су се у национални тим, нема сумње да су сјајним издањима у својим клубовима то и заслужиле…
Адријана Кнежевић била је део фантастичне репрезентативне генерације 1987, која у пионирској, кадетској и јуниоркској конкуренцији била шампион Европе, сребрна на јуниорском СП у Тунису 2005. и сребрна на ЕП за кошаркашице до 20 година 2007, а последњи пут је била на ширем списку пред ЕП 2013. у Француској.
Тина Јовановић је била четврта са младом репрезентацијом у Новом Саду 2011, али се повредила у другом колу тог такмичења и од тада није облачила најдражи дрес.
Повратнице у репрезентацију, срећне и одлично расположене што су у друштву најбољих, паралелно одговарају на питања и преносе личне утиске са Златибора…
Да ли сте задовољне клупском сезоном?
Адријана: Прошла сезона била ми је прва у турској лиги, у Гирне Универзитету. Стекла сам драгоцено искуство јер је у питању једна од најјачих лига Европе. Задовољна сам како је прошла сезона. Генерално сам задовољна, а наравно да увек може боље…
Тина: Задовољна сам протеклом сезоном у Мишколцу. Била је то моја друга сезона у истом клубу у Мађарској, па сам се осећала слободно и пријатно, што се одразило на моју игру и напредак.
Колико вам значи повратак у дрес са државним грбом?
Адријана: Наравно да сам срећна што сам у репрезентацији! Увек је добро бити обучен у дрес Србије и бити у окружењу наших најбољих играчица.
Тина: Пресрећна сам, много је леп осећај носити грб Србије на левој страни, код срца…
Какви су утисци после прве недеље припрема за Европско првенство на Златибору?
Адријана: Прва недеља је протекла добро, то је време када се ради на снази и издржљивости. Први дани су увек тешки, али нема успеха без добрих тренинга.
Тина: Бити у друштву најбољих је велика награда за уложени труд и рад. Такође, мислим да је одзив репрезентацији пре свега спремност и жеља да се пружи и више од максимума. Након прве недеље припрема могу да кажем да је атмосфера у тиму одлична. Сваки тренинг је одрађен максимално посвећено и озбиљно, а када је квалитет рада на високом нивоу увек после тога има места и за шалу и разоноду…
Како су вас прихватиле девојке које су већ годинама у националном тиму?
Адријана: Девојке које су биле златне на Европском првенству и бронзане на Олимпијским играма су, првенствено, добре особе и саиграчице. Прихватиле су нас као да смо са њима годинама.
Тина: У тиму влада међусобно поштовање и подршка, без обзира колико ко има година или наступа за репрезентацију. Искусније девојке су ту да нам помогну и упуте нас уколико нам затреба помоћ.
Како проводите слободно време на Златибору?
Адријана: Слободно време проводимо као и сви остали спортисти. Трудимо се да се што више одмарамо и да се напунимо енергијом за следећи дан, следећи тренинг и нови изазов. Понека шетња и кафица на сунцу и свежем ваздуху нам добро дође да се мало опустимо.
Тина: Између тренинга се углавном одмарамо, а уколико нам време дозволи користимо прилику да прошетамо и осетимо чари Златибора.
Каква је атмосфера у тиму, ко је најрасположенији за шалу?
Адријана: Атмосфера је добра, радна и тимска. Све девојке се међусобно подржавају, труде се да буду позитивне и да се сви добро осећају, а за шалу и подизање атмосфере су углавном задужене старије играчице, на челу са нашим капитеном Јеленом Миловановић.
Тина: У тиму нам не фали шале, то је једна од карактеристика која ми посебно прија. Могла бих да набројим пар саиграчица чија нам енергија и хумор улепшавају свакодневницу, али бојим се да ћу неког неоправдано да заборавим. Свакако бих издвојила Јецу Миловановић, која и у том сегменту оправдава улогу капитена.