Прошло је две деценије од када нас је напустио велики кошаркашки визионар и један од људи који су постављали темеље југословенске и српске, али и светске кошарке – господин Радомир Шапер (1925-1998).

Радомир Шапер је био један од најзначајнијих људи у југословенској, европској и светској кошарци. Као младић, играо је за БАСК, Црвену звезду и Партизан, био је и успешан репрезентативац Југославије…

Када је завршио играчку каријеру, као угледан кошаркашки радник и стваралац обављао је бројне функције у нашој кошарци – био је председник Кошаркашког савеза Југославије, генерални секретар Кошаркашког савеза Југославије, неколико пута први човек Кошаркашке лиге Југославије, годинама други човек светске кошаркашке организације ФИБА и председник Техничке комисије, као њеног најзначајнијег органа. За огромне заслуге додељена су му највиша признања КСЈ и ФИБА, a Светска кошаркашка федерација је 2001. године установила и награду „Др Радомир Шапер” за велика достигнућа на пољу развоја кошарке у свету и на тај начин му постхумно одала велико признање за све што је учинио за кошарку на глобалном нивоу.

ФИБА је професору Шаперу постхумно доделила и Орден части, док је у Алкобендасу, предграђу Мадрида у Шпанији, 1. марта 2007. године отворена „Кућа славних“ Међународне кошаркашке организације у којој се одмах више него заслужено нашло место за господина Шапера.

Шапер је био изузетно успешан и изван кошаркашке приче. Дипломирао је 1950. године на Технолошко-металуршком факултету у Београду, докторирао 1964. године, да би 1968. постао ванредни професор. Четири године касније постао је редовни професор Технолошко-металуршког факултета, а 1980. године Шапер је именован за продекана Технолошко-металуршког факултета, где је радио до пензионисања 1991. године.

Током рада на Технолошко-металуршком факултету проф. др Радомир Шапер објавио је више од 150 научних и стручних радова. Аутор је и коаутор пет књига и уџбеника из области аналитичке хемије и аутоматске регулације хемијских процеса. Године 1967. прихватио је да као експерт Уједињених нација покрене Хемијски институт у Картуму у Судану. Међутим, упркос инсистирањима владе Судана и Уједињених нација да остане дуже од годину дана, професор Шапер вратио се у Београд искључиво због кошарке, а у то време је био председник Кошаркашког савеза Југославије.

Господин Шапер био је иницијатор многих позитивних промена у југословенској кошарци, пре свега оних које су се односиле на развој кошаркашке организације на стратешком плану, а често је истицан његов немерљив допринос у унапређењу кошаркашких правила на међународном нивоу.

Радомир Шапер је био човек који је дао много спорту за који је живео – кошарци. Својим визионарским радом и великим идејама, професор Шапер је имао немерљив допринос напретку кошарке, а да није било њега, наша „Кућа кошарке“ данас не би могла да се поноси витринама препуним пехара и медаља.