У понедељак увече, у пословном клубу „Привредник“, Кошаркашки савез Србије у свечаном амбијенту организовао је обележавање два заиста посебна јубилеја –40 година од освајања златне медаље на ЕП у Лијежу 1977, 20 година од освајања златног одличја у Барселони 1997, као и испраћај репрезентације на Европско првенство у Истанбул.

Многобројне госте и угледне званице, попут првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића, министра омладине и спорта Вање Удовичића, трофејних тренера Душана Ивковића и Жељка Обрадовића, чланова златне генерације из Барселоне, комплетне актуелне репрезентације и стручног штаба, бивших асова, генералних директора спонзора КСС, истакнутих чланова клуба „Привредник“ и представника медија, прво је поздравио педседник Кошаркашког савеза Србије Предраг Даниловић, и сам члан златне екипе из 1997. године.

– Поштовани  пријатељи, угледни гости, министре, бивши репрезентативци, тренери, актуелни репрезентативци, наши драги спонзори, уредници медија и новинари… Драго ми је да смо вечерас овде окупили три генерације наших репрезентативаца, уз наду да ће ови млади момци који путују у Истанбул бити успешни као ове две старије генерације. Наша кошарка је у богатој историји освојила укупно 18 медаља на европским првенствима, од чега осам златних. Вечерас ћемо се подсетити тешког пута које су имале репрезентације које су 1977. и 1997, освојиле злато. Овде смо и да пожелимо срећу мом пријатељу Саши Ђорђевићу и овим момцима, на предстојећем Европском шампионату. Надам се да ћемо имати још много повода да се сретнемо. Хвала клубу „Привредник“ и председнику Зорану Дракулићу, што су нам омогућили да се окупимо у овом прелепом амбијенту. Још једном бих да пожелим нашим репрезентативцима много успеха, драго ми је што сте овде…– рекао је Даниловић.

Те сада већ далеке 1977. у Лијежу, професор Александар Николић тријумфално се вратио на чело репрезентације. Са асовима попут Крешимира Ћосића, Драгана Кићановића, Дражена Далипагића, Зорана Моке Славнића, Мирзе Делибашића, Жарка Варајића, Ратка Радовановића и других, Југославија је освојила треће злато на европским првенствима у низу. Након победе против Италијана у полуфиналу, у фуналу су нас чекали велики Руси, које смо потпуно надиграли и победили са 13 поена разлике. Легендарна одбојка Драгана Кићановица и Моке Славнића из те утакмице и данас заузима место на многим шпицама спортских емисија…

Званицама се обратио члан ове златне генерације Жарко Варајић.

– Кажу успех је привилегија за мудре и паметне људе, оне који овладају вештинама у својој области. У кошарци смо увек имали најбоље међу нама који су нас предводили до неслућених победа. Уверен сам да нас и ово руководство данас води стазама успеха, јер они који не заборављају успехе остварене пре 40 или 20 година, имају знање и снагу и за будућност. На моју велику срећу, припадао сам генерацији светских великана који су успехе низали као на траци. Желео бих да вас подсетим на ту одбојку која се као џингл вртела годинама пре почетка свих телевизијских преноса. Извели су је Кићановић и Славнић, против тада изузетно моћне репрезентације Совјетског Савеза. Та одбојка није била да би се омаловажио противник, већ као демонстрација кошаркашке надмоћи над једном од најбољих селекција на планети. Са клупе нас је предводила светска кошаркашка легенда – професор Александар Николић и његов помоћник Богдан Тањевић. На терену су били великани Кићановић, Славнић, Делибашић, Ћосић, Радовановић, Јеловац, Јерков, Папић, Крстуловић, Ђокић, Далипагић и моја маленкост.

Варајића је ту прекинуо аплауз, па је наставио:

– Још једним трофејом смо учврстили своје место у историји кошарке. Могао бих још много да евоцирам успомене на тај шампионат, али ово дружење треба да протекне као испраћај наше репрезентације на Европско првенство у Турску. Храбри и смели кошаркаши, предвођени селектором Ђорђевићем који је својим казивањем подигао самопоуздање играчима, јер није спустио критеријум и поред свих проблема. Желим вам да будете храбри, смели и успешни као до сада. Срећно вам било и видимо се на балкону Скупштине 18. септембра – поручио је Варајић.

На ред је дошла Барселону, 20 година касније. Већ 1995. у Атини, после неправедних санкција, поново смо имали велики тим, шампионску генерацију која се у грчкој престоници попела на европски трон, а онда годину касније, 1996. на Олимпијским играма у Атланти стигла до сребра после великог финала са америчким Дрим тимом. Тај моћни тим је наставио доминацију и на Европском шампионату у Барселони 1997, када смо освојили седму европску титулу. Сви сигурно памтите чувену тројку Саше Ђорђевића за пласман у четвртфинале против Хрвата и сјајне победе и партије Предрага Даниловића, Дејана Бодироге, Дејана Томашевића, Жељка Ребраче, Саше Обрадовића и осталих, као и финале са Италијанима…

Ову сјајну генерацију водио је трофејни тренерски тандем Душан Ивковић – Жељко Обрадовић, а на бину је изашао и најтрофејнији европски стратег Обрадовић.

– Изузетно ми је задовољство и част да будем овде. Искористио бих прилику да се захвалим, пре свега, председнику Кошаркашког савеза Србије, мом бившем играчу Предрагу Даниловићу, као и Дејану Томашевићу и свима који су учествовали у организацији ове вечери. Заиста је лепа прилика видети неке људе које дуго нисам видео. Жао ми је што сви играчи из 1997. нису сада ту. Када се сетим злата у Лијежу, у то време сам био почетник на кошаркашком терену и уживао гледајући их. Наравно да су и те како утицали да та генерација којој сам ја припадао заволи кошарку, да игра и тренира са још већим ентузијазмом. Сврха ове вечери је да се нашим репрезентативцима пожели све најбоље на предстојећем Европском првенству. Као и сваке године, Саша има доста проблема са повредама играча, са некима који се нису одазвали позиву…

Обрадовић је имао поруку за наше актуелне репрезентативце.

– Момци, морате да схватите да сте ви најбоље што ова земља има у кошарци, треба тако и да се понашате. Никада није било и неће бити лако. Саша увек излази са највећим амбицијама, такав је био као играч, такав је и сада као селектор, то треба да вам буде идеја. Ако сте сложни и ако дате све од себе, верујте да ће то бити сасвим довољно!

Капитен националног тима у Барселони 1997. био је Александар Ђорђевић. Данас је поново на истим задацима, али сада командује са клупе. Наш трофејни играч, сада селектор сениора Србије, пре неколико година саставио је нову генерацију која је нашу земљу вратила на победничко постоље. Мимо очекивања јавности, на Светском првенству у Шпанији 2014. освојили су сребрну медаљу, баш као и прошле године на Олимпијским играма у Рију, где су такође стигли до великог финала са Американцима.

Пред нама је Европски шампионат на коме ће наша репрезентација играти у Истанбулу, а селектор Ђорђевић се на почетку излагања захвалио играчима које тренира.

– Њихов однос према раду, обавезама и овом дресу је за сваки пример. Мислим да су они прави и како је Жељко рекао, нек дају све од себе и биће то и те како довољно. Они знају колико жара, жеље и воље су уложили у све ово и 12 најбољих играча које у овом тренутку Србија има представљаће земљу на Европском првенств 2017. Момци вредно раде и тренирају и због тога што иза нас стоји оваква историја и зато што ми то знамо да ценимо. Поштујемо људе који су били пре нас, играче, величине… То је оно са чиме сам ја одрастао и у кога сам се угледао. Те 1977, у тренутку када су Кића и Мока одиграли ону чувену одбојку, одлучио сам да желим да будем репрезентативац, да хоћу да урадим исто то за своју земљу, да обучем тај дрес. То су ми били снови. Та одбојка двојице великих кошаркаших шмекера у мени је усадила оно што сам касније дао на терену, некада као играч, а сада као селектор.

Ђорђевић је додао и да та далека 1977. и даље све обавезује…

– Нико није рекао бивши или некадашњи, ви јесте и остајете величине, наши идоли. Знајте да је ова генерација момака, са мном и са свима који ће доћи после нас, свесна да смо ми све ово од вас позајмили… Учили су нас великани попут овде присутних Обрадовића и Ивковића, током моје играчке каријере на клупи је седео и мој садашњи помоћник Мирослав Николић. Учили смо од људи који су знали како и на који начин ми који смо то што смо позајмили морамо да вратимо још боље него што смо узели. То је наша дужност и сигуран сам да ће сви ови момци на прави начин представљати Србију. Још једном им велико хвала за све што раде од првог дана. Даћемо све од себе да пробамо да дођемо до медаље – рекао је селектор Ђорђевић.

На крају, за говорницом се нашао и нови капитен националног тима Милан Мачван, који је у име генерације која у среду ујутру креће на Европско првенство рекао:

– Велико је задовољство што можемо да будемо у друштву највећих легенди српске кошарке. Наша генерација је расла уз ваше успехе, стога је велика част што можемо сада да их обележимо са вама. Хвала вам – завршио је Мачван.