ЕВРОПСКО ПРВЕНСТВО У КОШАРЦИ, 1995  

Европско првенство у кошарци 1995. је било међународно кошаркашко такмичење које је одржано у од 21. јуна до 2. јула 1995. у Атини, Грчка.

Југославија је освојила златну медаљу, Литванија сребрну медаљу, док је Хрватска освојила бронзану медаљу. Литвански репрезентативац Шарунас Марчуљонис је проглашен за најбољег играча првенства. Првенство је упамћено и по инциденту који су изазвали репрезентативци Хрватске који су сишли са победничког подијума у тренутку док су се репрезентативци Југославије пели на њега.

А, каква је била ситуација пре самог првенства и шта то све издваја Европско првенство у кошарци 1995 од осталих…

Већ се знало за 12 репрезентација које ће учествовати на  29. Европском првенству у кошарци у Грчкој. У то време, новој држави СР Југославији су укинуте санкције. ФИБА одлучује да на том Шампионату заигра 14 репрезентација, тако што ће додатне две обезбедити пласман на квалификационом турниру у Бугарској почетком јуна, те чувене 1995. године.

У додатним квалификацијама учествују репрезентација Турске, Босне и Херцеговина, Естоније, Бугарске и наши репрезентативци.

Први званични меч у Бугарској играју репрезентативци саме Бугарске и Југославија која је била апсолутни фаворит, иако је пар година била без могућности да учестује на такмичењима.

Југославија је победила 93:87, али уз  продужетке. Та утакмица као да је била ветар у леђа нашим репрезентативцима и након ње су уследиле победе против Естоније (89:64) и Турске (84:65). Утакмица против Босне и Херцеговине регистрована је службеним резултатом 20:0, јер се репрезентација Босне и Херцеговине није појавила на утакмици.

Дакле, Југославија се пласирала на Евробаскет са четири победе, а као другопласирана на Евробаскет 1995 је кренула и репрезентација Турске.

Треба истаћи да су у то време све селекције наступале са најјачим играчима. Број НБА и европских асова у свим екипама је био велики. Немци су бранили титулу првака Европе, Русија је била вице-шампион Светског првенства, Хрватска сребрна са Олимпијских игара, Грчка пред својим навијачима

Репрезентације су биле подељене у две групе од по седам екипа. Југославија је наступала у групи А, уз селекције: Немачке, Израела, Шведске, Италије, Литваније и домаћина Грчке, против које смо играли на отварању Шампионата.

Наши репрезентативци су дошли до полуфинала, а тиме обезбедили и учешће на Олимпијским играма у Атланти!

У полуфиналу поново сусрет против Грчке. Тешко је заборавити навијаче Грчке и негативан став према кошаркашима репрезентације тада СР Југославије. Наши кошаркаши су вансеријским потезима у завршници тог меча утишали су око 17.000 Грка у дворани „Маруси“. Утакмица се завршила победом “плавих” 60:52 и непристојним навијањем грчке публике, као и читавим низом провоцирајућих питања грчких новинара на конференцији за новинаре након тог меча, али и смиреним одговорима тренера Душана Ивковића.

Тада се очекивало да ће финале играти Југославија и Хрватска, али су Хрвати изгубили полуфиналну утакмицу од Литваније са десет разлике (90:80), па се Хрватска репрезентација борила за треће место против домаћина Грчке.

Финални меч играју Југославија и Литванија, коју смо поразили у групној фази првенства. Напетост на самој утакмици је велика и наши кошаркаши се максимално боре за победу. Након неизвесних првих 40 минута, Југославија је победила 96:90!

Свима је остало урезано у сећању закуцавање Даниловића у лице Сабонису и чувени поглед који је камера забележила, а Даниловић касније куртоазно изјављивао да је „мрко“ гледао судију због недосуђеног фаула, а не најбољег светског центра.

Литванци су желели да напусте паркет у 38. минуту, жалили су се на суђење, а врхунац напетости је био и пред сам крај меча, када је Марчуљонис  повео саиграче ван терена. Тада су наши репрезентативци  Дивац и Ђорђевић вратили Литванце на терен.

Напетост није престајала ни на саомј додели медеља. Први пут, и без најаве, додела је почела од трећепласиране екипе, Хрватске, која је у борби за бронзу савладала Грчку. Хрвати су примили медаљу, затим аплаузом испратили Литванце са сребрним медаљама и када се репрезентација Југославије попела на постоље, Хрвати су напустили терен и отишли у  свлачионицу. Поред свега тога, церемонију доделе медеља је пратило и звиждање домаће публике.

Тако је било у Грчкој, а већ тада је у Савезој републици Југославији почело славље на улицама, након чега је уследио дочек играча и стручног штаба 3. јула испред Градске скупштине, коме је присуствовало више од 100.000 грађана.

Од тог дана, дочеци наших успешних спортиста су постали традиција и зато је тај 2. јул, и победа у Атини, дан када можемо рећи да славимо све победе и бодримо наше спортисте да победе поново!