– Увек ћемо да се сетимо нашег Ранка Жеравице који је у нашем граду почео своје кошаркашке кораке, у ствари и дечачке кораке кроз наше школе и не смемо никада да заборавимо, иако је он Новомилошевчанин, да је он у ствари и Кикинђанин и да ће Кикинда увек да му се одужи. Не само што ћемо да организујемо овај турнир са његовим именом, него ћемо и да учествујемо у свему да се његов лик и дело не заборави. Ми смо сви заједно учествовали и у његовом Меморијалу у Новом Милошеву и нама је велика част да видимо међу свим оним именима и организацијама, да је учествовао и град Кикинда, јер нећемо никад да га заборавимо, а овде сада желимо да развијамо младе таленте као што смо у нашем граду изнедрили многе велике кошаркаше“ – рекао је Богдан.

Окупљенима се обратио и Божидар Маљковић, трофејни кошаркашки тренер:

„Ранко Жеравица је био велики човек, а и велики тренер. Одавде је пошао без пара у џеповима, без хране у Београд и био борац, сам против свих, Победио је све, био олимпијски победник и носилац разних признања и њему у част урадили смо две бисте, једна ће бити испред хале у Новом Београду, а друга у Новом Милошеву. У Кикинду долазим, радо, хвала градоначелнику Богдану, хвала мојој пријатељици Јелени Чуданов, председници Спортског савеза Кикинде, којој честитам на добијању „Мајске награде“ Спортског савеза Србије. Што се тиче вас, децо, проводите што више времена с лоптом, слушајте тренере, а не слушајте тате и маме. Изабрали сте најбољи спорт, живи били да вас следеће године видим овде боље: технички, тактички, индивидуално.”

Раде Георгиевски, председник Удружења мини баскет Србија и представник Кошаркашког савеза Србије, уручио је градоначелнику монографију „100 година кошарке“ у Србији.

Пријатељи и породица окупиће се u уторак, 2. јуна. у 11.00 сати, у Алеји великана да одају пошту Жућку.

Сећање на Кораћа траје и због тога што је био први играч са ових простора који је померио границе кошаркашке игре у светским размерама.

Кошаркашки клуб „Радивој Кораћ“ основан је 4. 06. 1972. године у крају града у коме је и он живео, и са поносом чува породичну оставштину и сећање на његов лик и дело.

Радивој Кораћ је за југословенски национални тим дебитовао 1958. године. Играо је на четири европска првенства (освојио две сребрне медаље и једну бронзану), на три је био први стрелац, а учествовао је и на два светска првенства (два сребрна одличја), као и на пет Балканијада.

Освојио је и сребро на Олимпијским играма у Мексику 1968. године. Одиграо је 157 међународних утакмица и постигао 3.153 поена, са, за тадашње стандарде, високим просеком од 20,1 поена по утакмици.

Дрес репрезентације Југославије облачио је званично на више од 160 утакмица и убацио преко 3.200 поена, са просеком од преко 20 кошева по мечу. Памти се и његов кошгетерски рекорд од 99 поена на мечу Купа шампиона ОКК Београд – Алвик из Стокхолома 1965. године.

Погинуо је у саобраћајној несрећи 2. јуна 1969. године код места Семизовац, 12 километара од Сарајева, после ревијалног сусрета који су одиграле репрезентација Југославије и селекција Босне и Херцеговине. Имао је само 30 година.

ФИБА је 1971. године, на предлог тадашњег генералног секретара Вилијама Џонса, у Кораћеву част покренула такмичење Куп Радивоја Кораћа, а утакмице нису игране 2. јуна по одлуци Кошаркашког савеза Југославије. Пехар који се додељивао победнику овог такмичења назван је „Жућкова левица“. То европско такмичење је угашено 2002. године, а Кошаркашки савез Србије и Црне Горе је променио име националног купа у Куп Радивој Кораћ.

Остао је низ вредности које је поред вансеријског кошаркашког умећа Кораћ персонификовао и заслужио је да сећање на њега траје, које КСС негује са огромним пијететом.

Припадао је времену у коме се подразумевало да врхунски спортисти као јавне личности, поред спортских квалитета, поседују факултетско образовање и ширу културну афирмативну вокацију. Био је глобални амбасадор овог народа и државе, у најбољем смислу.

Кораћ је први спортиста који је сахрањен у Алеји великана на Новом гробљу у Београду. На том месту се сваке године, 2. јуна окупљају Жућкови рођаци, пријатељи и поштоваоци, пре свега људи из ОКК Београд и КК Радивој Кораћ, да би му одали почаст и положили цвеће.

Више од 1500 девојчица и дечака, односно 32 екипе из Србије, Бугарске и Северне Македоније, девет клубова са територије Пчињског и Јабланичког округа учествовало је на фестивалу. Такмичење је намењено ученицима нижих разреда основних школа (од 1. до 4. разреда). Утакмице су се играле на четири локације и 10 терена у спортској хали Врање.

Фестивал је отворио градски већник за спорт и омладину Ненад Ђорђевић, а присутнима су се обратили Раде Георгиевски, председник Мини баскет удружења Србије и Марјан Станојковић председник кошаркашког клуба „Пантери“, који је истакао да је поносан због признања које је Врање добило у Београду за најбоље организован и најмасивнији фестивал на територији Србије а ово је 21 година успешног рада КК „Пантери“.

Интересантно је да су и поред тога што је било екипа из Софије и Тетова, на пример, учесници из најудаљенијих градова су били Зекас 75 из Раче и јагодински „Зенит“. Посебно топло су поздрављени малишани Косовског поморавља из Партеша. Наравно, највише деце било је с југа Србије – из Лесковца, Бујановца и осталих градова у Пчињском и Јабланичком округу.

У лиги се резултат не бележи у први план, фокус је на развоју спортског духа, дружењу и промоцији физичке активности.

Galerija slika: https://tadijaph.pic-time.com/9E060UGprANPH

Фестивал је започео 8. маја великом промотивном манифестацијом у Спортском центру „Младост“ у Бујановцу, којој је присуствовало више од 1.000 деце из ПУ „Наша радост“, ОШ „Наим Фрашери“ и ОШ „Бранко Радичевић“. Деца су кроз дружење, игру и спортске активности имала прилику да осете дух мини баскета и заједништва.

Присутнима су се том приликом обратили Ненад Стајић, председник OKK Play 017 и организатор фестивала, Албулена Османи, шефица кабинета председника Општине Бујановац, Ненад Митровић, директор Координационог тела за југ Србије, као и Раде Георгиевски, председник Мини баскет удружења Србије. Сви говорници истакли су значај улагања у децу, спорт и неговање правих вредности од најранијег узраста.

Централни фестивалски дан одржан је 10. маја у правој спортској атмосфери. На фестивалу је учествовало 19 клубова из Србије и Северне Македоније, са више од 800 деце, распоређених у преко 60 екипа девојчица и дечака узраста од 5 до 11 година.

Учесницима су се обратили Ненад Стајић, председник OKK Play 017, Ненад Митровић, директор Координационог тела за југ Србије, Александра Милошевић, заменик председника Општине Бујановац, као и Раде Георгиевски, председник Мини баскет удружења Србије, који су свим малишанима пожелели много успеха, дружења и лепих успомена.

У складу са духом мини баскета, резултат није био у првом плану — најважнији су били осмех, игра и пријатељство. Свако дете добило је поклон и захвалницу за учешће, док су клубовима уручени поклони компаније Арду Спорт и пехари као знак захвалности за допринос развоју мини баскета.

14. Међународни мини баскет фестивал „Сачувајмо децу“ још једном је показао колико спорт може да повезује децу, породице и заједнице, шаљући снажну поруку да је свако дете победник када игра, дружи се и расте уз спорт.

Суд је оценио да је до окончања поступка неопходно спречити настанак штетних последица и обезбедити стабилно функционисање Савеза, што представља још једну      судску одлуку којом су утврђене озбиљне неправилности у поступању актуелне скупштинске већине на челу са председником Скупштине КСС Гораном Лазићем.

Кошаркашки савез Србије подсећа да привремене мере суда производе правно дејство одмах и да су сви органи, функционери и учесници у систему спорта дужни да поступају у складу са одлукама суда и важећим правним прописима. Непоступање по судској одлуци не представља само кршење правног поретка, већ може повући и конкретну правну и личну одговорност лица која би учествовала у евентуалном спровођењу одлука супротних изреченој привременој мери.

КСС истовремено наглашава да Управни одбор КСС и сви редовни органи настављају да функционишу несметано, у интересу српске кошарке, такмичарског система, клубова, репрезентативних селекција и свих учесника у систему спорта.

У овом тренутку од посебне је важности очување институционалне стабилности, поштовање закона и спречавање даљег наношења штете угледу и функционисању Кошаркашког савеза Србије.

П Р И Л О Г :

• Решење Првог основног суда у Београду од 12.05.2026.године
• Допис прeдсeдника УО КСС – члановима УО КСС 14-05-2026
• Допис прeдсeдника КСС дeлeгатима Скупштинe КСС 14-05-2026

У суботу 2. маја у четвртфиналним мечевима састају се:

10.00: Мега Супер – Рас.

13.00: Сента – Багдала.

16.00: Војводина 021 – Ролинг Тандер.

19.00: Црвена звезда – Слога.

Полуфиналне утакмице на програму су у недељу 3. маја од 12.00 и 15.00 сати. Меч за треће место је у понедељак 4. маја у 14.00, а финале истог дана од 17.00 сати.

Завршни турнир који ће одредити шампиона Триглав кадетске лиге Србије на програму је такође од 2. до 4. маја, али у дворани “ФМП Арена” у Железнику.

У суботу 2. маја у четвртфиналним мечевима састају се:

12.30: Мега Супер –Чачак 94.

15.00: Црвена звезда – СПД Раднички Д.О.О.

17.30: Динамик БГ– Војводина МТС.

20.00: Партизан – БКК Раднички.

Полуфинала су на програму у недељу 3. маја од 13.00 и 16.00 сати.

У понедељак 4. маја прво се игра утакмица за бронзану медаљу од 12.00, а велико финале у 14.30 сати.

Овај традиционални спортски догађај, који организује Омладински кошаркашки клуб Play 017 из Бујановца, окупља најмлађе љубитеље кошарке и из године у годину промовише спорт, дружење и праве вредности међу децом.

Овогодишњи фестивал биће посвећен теми „Толеранција“, са циљем подстицања прихватања различитих мишљења, вера, култура и начина живота, без наметања сопствених ставова.

Право учешћа имају девојчице и дечаци рођени 2015. године и млађи. Такмичења ће се одвијати на четири терена истовремено у хали КСЦ Младост у Бујановцу, док ће један терен бити постављен у школској сали ОШ „Бранко Радичевић“. У зависности од временских услова, планирано је и постављање шестог терена на отвореном, на тартан подлози испред хале. Сви терени биће прилагођени узрасту учесника.

Утакмице ће се играти лоптама број 4 и 5, а клубови могу пријавити неограничен број екипа, укључујући мешовите саставе девојчица и дечака различитог узраста.

Организатори су обезбедили награде за све учеснике – свако дете добиће захвалницу и медаљу, док ће сви клубови добити пехаре за учешће на фестивалу.

Пријаве екипа могуће су путем e-mail adresa: okkplay017@gmail.com и minibasket@kss.rs, као и путем Инстаграм профила @okkplay017 или телефона 066/606-8888.

Рок за пријаву је 1. мај 2026. године, уз обавезу достављања тачног броја учесника. Организатори наглашавају да се пријаве прихватају искључиво на званичним формуларима, уз обавезну сагласност родитеља за фотографисање и снимање деце. Пријаве пристигле након истека рока неће бити узете у разматрање.

Мини баскет фестивал „Сачувајмо децу“ представља јединствену прилику за најмлађе да кроз спорт развијају пријатељство, тимски дух и толеранцију, али и да уживају у дружењу и игри на терену.

Био је један од лидера славне генерације која је освојила златну медаљу на Олимпијским играма у Москви 1980. године, а у својој ризници има укупно 12 репрезентативних одличја – злато, сребро (Монтреал 1976) и бронзу (Лос Анђелес 1984) са ОИ, злато (1978), сребро (1974) и две бронзе са Светских првенства (1982. и 1986) као и три европска злата (1973, 1975, 1977), уз сребро (1981.) и бронзу (1979).
За репрезентацију некадашње државе одиграо је укупно 246 утакмица, освојио све што се могло освојити, постигао 3.700 поена, што је и највише у историји.
У Партизан га је довео покојни Рајко Жеравица 1971. године и у тандему са Драганом Кићановићем обележио је једну од најсјајних епоха овог клуба, са којим је освојио две титуле првака СФРЈ и два Купа Радивоја Кораћа.
У богатој кошаркашкој каријери, Праја је наступао и за Венецију, Реал, Удине, Верону, а играчку каријеру је завршио 1991. године у 40. години у Црвеној звезди.
Члан је Куће славних у Спрингфилду, као и ФИБА куће славних, а званично се налази међу 50 играча који су највише допринели Евролиги. Био је МВП Светског првенства 1978, а исте године је проглашен и за најбољег спортисту Југославије.
Нека му је вечна слава.

За три године у Радничком, Немања Неца Ђурић са 22 године постаје члан чувене југословенске репрезентације која је освојила златну медаљу на Медитеранским играма у Бејруту 1959. године и наговестила светлу будућност која је пред њима. На Олимпијским играма у Риму 1960. године југословенска репрезентација заузела је шесто место, а Немања је постао незаменљиви члан прве петорке наше репрезентације.

За југословенску репрезентацију Ђурић је играо девет година, од 1958. до 1967. године. У том периоду одиграо је 138 утакмица и постигао 1.400 кошева. Учествовао је на седам Балканијада, једним медитеранским играма, два пута на Олимпијским играма, на два светска првенства и четири европска првенства.

Са репрезентацијом је на овим такмичењима укупно освојио 13 медаља – шест златних, шест сребрних и једну бронзану.

За свој Раднички, у коме је био прва играчка легенда, играо је десет сезона, од 1956. до 1965. године, да би после одслужења војног рока отишао у италијански Рејер из Венеције. У сезони 1969/70 Немања Ђурић се враћа у југословенску кошарку и наступа за Црвену звезду, а потом две сезоне за Ориолик из Славонског брода, где је био играч и тренер. Последња играчка сезона Немањи је била 1972/73, када је такође као играч и тренер са 37 година био у сарајевском Железничару. Немања је тренерску каријеру наставио у Радничком из Крагујевца 1979 – 1982.

У дугој играчкој каријери Ђурић је одиграо 181 прволигашку утакмицу и постигао 3.958 поена. (просечно 22 по мечу). Две сезоне је био други на листи стрелаца југословенске Прве лиге, иза легендарног Радивоја Кораћа.

Тренерском каријером Неца је почео да се бави још за време активног играња. Самостално је водио Црвену звезду, Ориолик, Железничар и свој Раднички у сезони 1978/79. Као помоћник Александра Николића, са Црвеном звездом је освојио Куп Југославије у сезони 1974/75. После тога одлази у иностранство, али није се дуго бавио тренерским послом. Нажалост, рано је завршио перспективну тренерску каријеру.

Из брака са Јеленом има сина Луку и кћерку Кристину.

Комеморација ће се одржати у просторијама Кошаркашког савеза Србије у петак 15. августа у 11.00 сати, а сахрана је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу. Опело почиње у 14.00 сати.

Андријашевић је био кошаркаш прве златне генерације црвено-белих, а касније и тренер са којим је Звезда освојила први Куп Југославије у историји 1971. године.

Наступао је и за репрезентацију Југославије 47 пута. Играо је на Светском првенству 1954. године и на европским првенствима 1953. и 1955.

Рођен је 5. маја 1931. године у тадашњој Краљевини Југославији, а кошарком је почео да се бави као и многи у том времену, и то у млађим категоријама под тренерском палицом Милана Мусе Бјегојевића. Био је један од најбољих играча јуниорског тима Црвене звезде који је освојио првенство 1949. године. Следеће године је ушао у први тим Звезде, а дебитовао је већ 6. маја, 1950. године у Зрењанину у победи против Пролетера, дан након што је напунио 19 година.

У периоду од 1950. до 1960. био је један од најбољих кошаркаша у Југославији, након Небојше Поповића, Александра Геца, Срђе Калембера и Драгана Гоџића постао пети капитен Црвене звезде. Играјући за Звезду упоредо је студирао и завршио Економски факултет у Београду. После шесте освојене титуле одлази две године у Италију где наставља каријеру, али и школовање. Завршио је докторске студије.

Затим се враћа у своју Црвену звезду и врло брзо одлази на одслужење војног рока, а када је клубу било најпотребније, дошао је и помогао да се задржи прволигашки статус 1960. године. Последњу утакмицу у дресу Звезде одиграо је 26. августа 1961. године у вечитом дербију против Партизана. У дресу Звезде одиграо је 111 утакмица и постигао 696 поена.

Након Црвене звезде одлази у Француску где постаје тренер са којим осваја два купа Француске 1969. и 1970. године. Враћа се у Звезду као тренер, после Бјегојевића и већ у сезони 1970-71. осваја први Куп Југославије у Љубљани. Андријашевић је на клупи Црвене звезде водио као први тренер 27 утакмица, забележио 20 победа и 7 пораза. После Звезде 1971. се враћа у Француску где је водио Каен у два наврата и Антиб.

Иза себе је оставио супругу, троје деце, шесторо унучади и четворо праунучади…

Датум и време сахране биће објављени накнадно.