Радивој Кораћ примљен у „Кућу славних“ у Спрингфилду!

Радивој Кораћ примљен у „Кућу славних“ у Спрингфилду!

Легенда српске и југословенске кошарке Радивој Кораћ примљен је у НБА „Кућу славних“ у Спрингфилду у „Генерацији 2022“ у категорији интернационалаца!
Један од најбољих европских кошаркаша свих времена je члан ФИБА “Куће славних”, вишеструки најбољи стрелац европских и светских првенстава шездесетих година.

Рођен је 5. новембра 1938. у Сомбору. Познат је по играма у свом клубу ОКК Београд и у репрезентацији. Проглашен је спортистом године у Југославији 1960.

Почео је да игра за БСК (ОКК Београд) са 16 година и играо је крилног центра са висином од 193 цм, а тренер му је био Борислав Станковић.

Са ОКК Београдом Кораћ је освојио четири првенства Југославије (1958, 1960, 1963, 1964). Био је први стрелац и играч Стандарда из Лијежа, првака Белгије (1967/68), играјући за Петрарку из Падове, био је први стрелац првенства Италије (592 поена на 22 утакмице).

Кораћ је као играч ОКК Београда наступао на разним европским такмичењима. Три пута је проглашен за члана најбољег европског тима. На утакмици Купа европских шампиона против Алвика из Стокхолма 1965. године, Кораћ је постигао 99 поена (утакмица се завршила резултатом 155:57) и замало срушио рекорд Вилта Чејмберлена који је 2. марта 1962, на утакмици између Филаделфија Вориорса и Њујорк Никса, постигао 100 поена.

Био је најбољи стрелац првенства Југославије седам година узастопно, што је највише у историји југословенске кошарке, са просеком поена по утакмици од 32,7.

За југословенски национални тим је дебитовао 1958. За репрезентацију Југославије је играо на четири Европска првенства и на три је био први стрелац (Београд 1961.-216, Вроцлав 1963.-239, Москва 1965.-195). Са репрезентацијом је освојио две сребрне медаље на Европским првенствима (1961, 1965), две на Светским првенствима (1963, 1967) и Олимпијским играма 1968., као и бронзану медаљу на Европском првенству 1963. Одиграо је укупно 157 међународних утакмица и постигао 3.153 поена, са за тадашње стандарде високим просеком од 20,1 поена по утакмици.

Радивој Кораћ је погинуо у 30. години у саобраћајној незгоди 2. јуна 1969. код села Каменице, 12 км од Сарајева, после утакмице између репрезентације Југославије и селекција Босне и Херцеговине. Радивој Кораћ је први спортиста који је сахрањен у Алеји великана у Београду.

FIBA је 1971, на предлог тадашњег генералног секретара Вилијама Џоунса, у Кораћеву част покренула такмичење Куп Радивоја Кораћа, а кошаркашке утакмице нису одиграване 2. јуна по одлуци Кошаркашког савеза Југославије. Пехар који се додељивао победнику овог такмичења назван је „Жућкова левица“. Ово европско такмичење је угашено 2002. а Кошаркашки савез Србије и Црне Горе је променио име свог националног купа у Куп Радивоја Кораћа.

У „Кући славних“ у Спрингфилду од наших великих кошаркашких имена налазе се Александар Николић, Бора Станковић, Дражен Далипагић и Владе Дивац.

На листи интернационалних кандидата су и Ранко Жеравица и Душан Ивковић, који би требало да буду изабрани у некој од следећих класа.