На домаћој сцени доминирале су кошаркашице Црвене звезде са недостижних 15 узастопних титула шампиона (1946-1960). Црвено-беле грације чиниле су и гро репрезентације Југославије. Прво појављивање „плавих“ дама на првенствима Европе било је 1954, када је наш главни град био домаћин најбољим кошаркашицама Старог континета. Освојено је респектабилно пето место, а остварене су две победе које ће се памтити за сва времена. Савладане су Немачка (69:14) и Француска (55:50). На чувеном Ташу, плаве грације Цицу Калушевић, Бранку Прелевић, Александру Гец, Бранку Ципруш, Љубицу Оташевић и остале предводио је селектор Страхиња Браца Алагић.

Следећих скоро четири деценије репрезентација Југославије била је редован учесник шампионата Европе. У конкуренцији неприкосновеног Совјетског Савеза, за чију селекцију је било резервисано златно одличје, наша репрезентација је била све озбиљнији кандадат за преостале две позиције на победничком постољу. Прва медаља стигла је 1968. у италијанској Месини. Поново је на клупи био Страхиња Алагић , а на терену је неприкосновени лидер и стрелац била Марија Вегер , док су огроман допринос овом историјском успеху пружиле Олга Ђоковић, Јелица Каленић, Милица Радовановић, Станка Стошић и Споменка Милојевић.

Само две године касније, на шампионату Европе у Ротердаму, Југославија је поново освојила медаљу. Овога пута, под вођством Ладислава Демшара, стигло се до бронзаног одличја. Екипа је била у готово непромењеном саставу, али треба издвојити деби Снежане Зорић.
На следећу медаљу чекало се до шампионата Европе 1978. године у Познању. Југославије је поново била вицешампион Европе. Селектор је био Борислав Ћорковић, а првенство у Пољској било је последње на коме је учествовала легендарна Марија Вегер. Њену лидерску улогу преузимале су Софија Пекић, Вукица Митић и плејада млађих кошаркашица.

Долазак Милана Циге Васојевића на кормило репрезентације 1980. године био готово револуционаран потез. Уследили су највећи успеси женске кошаркаше репрезентације. На његовом дебију на ЕП у Бањалуци освојена је бронзана медаља, а само који месец касније исти успех постигнут је на Олимпијским играма у Москви.
Васојевић је извршио смену генерација, пружио је прилику талентованим играчицама у које је безрезервно веровао – Анђелији Арбутини, Данири Накић, Разији Мујановић, Јелици Комненовић, Оливери Кривокапић, Бојани Милошевић, Слађани Голић… На Универзијади у Загребу 1987. године Југославија је освојила златну медаљу, једину у жанској сениорској конкуренцији. Исте године, на шампионату Европе у Кадизу, освојена је сребрна медаља, а у финалном мечу против СССР, вечити фаворит је био дуго на мукама – 73:83.

Олимпијске игре у Сеулу 1988. године биле су круна једне сјајне генерације. У незаборавном сећању остаће кош Анђелије Арбутине секунд пре краја полуфиналног меча против Аустралије (57:56) и пласман у велико финале. У борби за олимпијско злато, изабранице Милана Васојевића пружиле су фантастичан отпор моћној селекцији САД (70:77).

Са успесима је настављено и после одласка трофејног стручњака Милана Циге Васојевића. Његов наследник Михајло Вуковић делимично је променио састав који је на Светском првенству 1990. године стигао до наслова вицешампиона.

Само годину дана касније, уследио је нови бљесак. На ЕП у Израелу под вођством селектора Миодрага Весковића освојена је сребрна медаља. У групној фази такмичења побеђен је Совјетски Савез (75:74), али је „Зборнаја“ успела да се реваншира у финалном мечу (97:84) и сруши снове о златној медаљи, којој је наша селекција, по приказаној игри, била никад ближа. Испоставило се да је то био последњи велики успех и медаља наше женске кошарке под именом Југославије. Уследио је расапад СФРЈ, рат и санкције УН, које су погубно деловале на резултате и даљи развој женске кошарке.

Jедини резултат вредан пажње у периоду од 1995. до 2006. године било је пето место на Шампионату Европе 2001. у Француској, које нас је одвело и на Светко првенство у Кини 2002. године на коме смо освоили 12. место са скором од две победе и шест пораза.

Први наступ под именом Србија наша репрезентација је имала на Европском првенству 2007. године у Италији, где смо освоили 11. место. На овом такмичењу остварили смо две победе и четири пораза, а селектор Јовица Антонић водио је следеће играчице: Милицу Дабовић, Ану Перовић, Соњу Петровић, Ивану Грубор, Миљану Бојовић, Инес Кресовић, Мају Миљковић, Марину Пушкар, Јасмину Илић, Зорицу Митов, Тамару Радочај и Монику Веселовски.

На наредном Европском првенству 2009. у Летонији забележили смо три пораза и нисмо наставили такмичење после групне фазе.

Повратак на стазе успеха женске кошарке стигао је 2012. године, по доласку Драгана Ђиласа на чело Кошаркашког савеза Србије. Даме су добиле третман и пажњу какву заслужују својим ентузијазмом и енергијом. Ана Јоковић на функцији потредседника КСС и новоизабрана селекторка Марина Маљковић, биле су гарант да ће Србија поново играти важну улогу у европској кошарци и бити конкурентна у борби за медаље на великим такмичењима.
Кроз два нивоа квалификација остварен је пласман на Европско првенство 2013. године, које је одржано у Француској. Први пут после више од две деценије наша репрезентација је учествовала у полуфиналу, али је на крају, након  пораза од Шпаније и Турске, заузела четврто место, што је био највреднији резултат од 1991. године и освојене сребрне медаље.

Феноменални резултати дошли су већ на Европском првенству 2015. године, на коме је Србија освојила прву златну европску медаљу у историји наше женске кошарке. Сјајно вођене од стране селектора Марине Маљковић, наше девојке су одлично одиграле цео шампионат. У полуфиналу је пред нашом екипом после неизвесне завршнице пала Белорусија (74:72).

У историјском финалу у Будимпешти, у присуству великог броја навијача из Србије, наше кошаркашице су после велике борбе савладале Француску (76:68) и стигле до златне медаље и највећег успеха у историји наше женске игре под обручима. Ана Дабовић је проглашена за најбољу играчицу Европског првенства, док је место у најбољој петорци шампионата, уз Ану, нашла и Соња Петровић.

Наша екипа наступила је у саставу: Милица Дабовић, Соња Петровић, Ана Дабовић, Јелена Миловановић, Дајана Бутулија, Тамара Радочај, Саша Чађо, Сара Крњић, Кристина Топузовић, Тијана Ајдуковић, Невена Јовановић и Данијел Пејџ.

На Олимпијским играма у Рију 2016. године, наше даме су поново писале историју. Први пут после Сеула 1988, наш женски национални тим освојио је олимпијску медаљу, прву под именом Србије. Наиме, на Олимпијским играма у Рију екипа Марине Маљковић освојила је злата вредну бронзу… Српкиње су, после три пораза на старту такмичења у групи Б, у правом тренутку подигле форму и заиграле одлично у финишу такмичења по групама, као и у елиминационим мечевима.

У четвртфиналу су пред нашим тимом пале одличне Аустралијанке (73:71), у полуфиналу је Шпанија била боља од Србије (68:54), да би у мечу за треће место и бронзану медаљу наш тим после феноменалне партије савладао

Француску (70:63) и освојио прво олимпијско одличје за Србију. Марина Маљковић су на овом такмичењу представљале следеће играчице: Милица Дабовић, Соња Петровић, Ана Дабовић, Јелена Миловановић, Дајана Бутулија, Тамара Радочај, Саша Чађо, Сара Крњић, Драгана Станковић, Александра Црвендакић, Невена Јовановић и Данијел Пејџ.

На Европско првенство 2017. године које се играло у Чешкој, отишли смо под вођством селектора Стевана Караџића. После групне фазе у којој смо победили Словенију и изгубили од Грчке и Француске, у баражу за четвртфинале смо након неизвесне завршнице изгубили од Летоније резултатом 70:75, чиме смо на крају заузели 11. место.

Наредно такмичење било је Европско првенство, које се 2019. године одржавало у Србији и Летонији. На кормило репрезентације вратила се Марина Маљковић, а у групној фази остварене су све три победе – против Белорусије, Русије и Белгије. Те три победе дале су крила нашим девојкама, па је у четвртфиналу прегажена Шведска /87:49/, а у полуфиналу чекала нас је Шпанија, бранилац европске титуле.

Ношена сјајном публиком у београдској дворани „Штарк арена“, наша екипа одиграла је сјајну утакмицу против Шпаније. У последња три минута ушло се при нерешеном резултату – 66:66, али смо на крају, ипак, били поражени /66:71/. Недостајало је мало среће и концентрације у завршници да се победи велики ривал и оствари пласман у финале.

У борби за треће место, наше девојке су блистале и оствариле високу победу над Великом Британијом – 81:55 , победу вредну бронзане медаље.

Бронзану медаљу за наш тим освоиле су: Маја Миљковић, Соња Васић/ Петровић, Ана Дабовић, Јелена Брукс/Миловановић, Дајана Бутулија, Саша Чађо, Драгана Станковић, Александра Црвендакић, Невена Јовановић, Николина Милић, Александра Станаћев и Маја Шкорић.

Следеће велико такмичење било је Европско првенство у јуну 2021. године у Шпанији и Француској. Наша репрезентација предвођена селекторком Марином Маљковић такмичила се у групи у Валенсији, где је одржана и завршница ЕП. У првој фази редом су падале Италија (86:81), Грчка (85:51) и Црна Гора (87:75).

Наше девојке су се са првог места у групи директно пласирале у четвртфинале, где их је чекао моћни домаћин Шпанија. У великој утакмици за историју, Соња Васић, Јелена Брукс и екипа срушиле су највећег ривала – 71:64! Уследила је још једна невероватна утакмица, полуфинале против сјајне Белгије, коју је Србија добила у трилер завршници – 74:73.

У великом финалу – још један велики ривал Француска, који је још једном савладан после одличне партије – 63:54 и Србија је поново постала шампион Европе!

Златну медаљу предвођене селекторком Марином Маљковић за наш тим освојиле су: Соња Васић, Саша Чађо, Невена Јовановић, Јелена Брукс, Дајана Бутулија, Александра Црвендакић, Ивон Андерсон, Ана Дабовић, Маја Шкорић, Маша Јанковић, Ангела Дугалић и Тина Крајишник.

Недуго после великог успеха на Европском првенству у Валенсији, уследиле су Олимпијске игре у Токију. Наше најбоље кошаркашице оствариле су победу у првом мечу против Канаде – 72:68, у другом мечу А групе поражене су од Шпаније – 70:85, а онда су у изузетно тешкој утакмици савладе Кореју 65:61 и обезбедиле пласман у четвртфинале Олимпијских игара са друге позиције у А групи.

Србија је у четвртфиналу забележила велику победу против Кине 77:70 и пласирала се у полуфинале, где је наш тим чекала моћна репрезентација САД.

Храбро су се девојке бориле против најдоминантније светске репрезентације – САД и на крају изгубиле резултатом 59:79.

Нажалост, наша репрезентација није успела да освоји бронзану медаљу на Олимпијским играма у Токију, пошто је у мечу за треће место поражена од Француске – 76:91. Иако им је измакла бронза, наше девојке на челу са селекторком Марином Маљковић заслужиле су све похвале за сјајно лето током кога су постале шампионке Европе и пружале одличне партије на Олимпијским играма.

Соња Васић, једна од најбољих кошаркашица Србије и Европе свих времена, у Токију је ставила тачку на богату играчку каријеру, пошто се утакмицом против Француске опростила од кошарке.

Уз њу, дугогодишњи капитен националног тима Јелена Брукс против Француске је одиграла последњу утакмицу у дресу репрезентације.

Годину касније, одиграло се Светско првенство у далекој Аустралији. Српкиње су поражене на старту такмичења у Сиднеју од Канаде – 67:60. Прву победу на СП наше девојке су забележиле у другом колу против Јапана – 69:64, док су у трећем колу поражене против домаћина Аустралије – 54:69.

Следећи ривал Србије у групи био је Мали, који је побеђен са 81:68, а у последњем колу забележене је велика победа против Француске – 68:62.

Жреб је одлучио да у четвртфиналу Светског првенства у Сиднеју Србија поново игра против актуелних олимпијских и светских шампионки, прејаких Американки, које су славиле са 88:55, и поред доброг отпора нашеих девојака.

Следеће велико такмичење било је Европско првенство 2023. У Љубљани.

Наша репрезентација у првом колу победила је Турску 71:63 и тако започела одбрану злата из Валенсије на најбољи начин. У другом колу Д групе изабранице селекторке Марине Маљковић славиле су против Словачке – 90:52, да би у трећем колу доживеле неочекиван пораз против Мађарске – 75:81.

У квалификационом мечу за четвртфинале, Србија је била боља од Велике Британије – 66:60, а у четвртфиналу нас је чекала одлична Белгија, која нас је убедљиво победила – 93:53.

Следила је борба за пласман у квалификације за Олимпијске игре, у које је ишло првих пет екипа, односно првих шест пошто су Францускиње прошле у полуфинале, јер су оне као домаћин имале директан пласман на ОИ у Паризу. Србија је победила Црну Гору 63:58 и обезбедила пласман на квалификациони турнир за ОИ 2024. у Паризу, што је био примарни циљ нашег подмлађеног тима.

Наше девојке на крају су победиле Немачку 78:62 и освојиле пето место на ЕП у Љубљани.