Женска јуниорска репрезентација Србије заузела је четврто место на недавно завршеном Европском првенству у Шведској.

Иако је жал за медаљом и даље присутна, треба истаћи да је наш тим, један од најмлађих на шампионату, са чак девет играчица из пратећег 2009. годишта, својим играма побрао симпатије свих осталих селекција.

Управо ту максималну посвећеност, енергију и карактер својих играчица, у први план истиче тренер ове екипе Миљана Бојовић.

„Једни смо од најмлађих на Европском првенству, а сигурно најмлађи међу екипама које су се бориле за највиши пласман. Добили су похвале свих осталих репрезентација због начина на који су играли. Све играчице су биле заслужено у тиму, то су играчице са великом мотивацијом, израженим такмичарским духом, а на првом месту се ради о девојкама које су пре свега добри људи“.

Део успеха сасвим сигурно лежи у сјајним условима које је наш национални тим имао током припрема, као и сјајној сарадњи унутар стручног штаба, на чему је Бојовић захвална.

„Желела бих да се захвалим Кошаркашком савезу Србије, председнику Небојши Човићу и посебно потпредседници Ани Јоковић, јер услови у којима смо радили су били такви да смо морали да размишљамо само о кошарци. Деци је потом било лакше да наше замисли преточе у делу. Хвала још једном Савезу на свему. Захвалила бих се целом свом стручном штабу, свих шесторо смо дали све од себе како би девојке на терену дале све од себе“.

Србија није почела на жељени начин такмичење у Стокхолму, али када је ухватила свој ритам, променила је ток првенства.

„Ради се о сјајној генерацији кошаркашица, па сам имала два пута пуно дилема. Пред саме припреме којих 16 одредити, јер има доста добрих девојака за коначан списак за припреме, а онда још тежа одлука када смо морали да скратимо списак на 12 за одлазак на првенство. Нажалост, имали смо пех са Наташом Видовић, која би била део крајњег списка да се није повредила на последњој провери против Русије. Све девојке које су биле од почетка са нама су сасвим заслужено биле ту, и то су деца коју у будућности треба додатно неговати и развијати за сениорски тим.

Прву утакмицу против Пољске смо отворили доста лоше, као да смо повукли ручну кочницу. Са друге стране, наишли смо на квалитетну селекцију Пољске, која је физички била надмоћнија. Међутим, како су девојке одиграле друго полувреме, то је био још један показатељ њиховог карактера. То се преточило у другу утакмицу против Летоније, када смо се мучили три четвртине јер нисмо успели да материјализујемо добру одбрану. Та утакмица нам је променила ток првенства. Иако смо потом убедљиво победили Хрватску, чак ни та утакмица није била лака, јер смо играли у високом ритму и доста се трошили“.

Систем такмичења који је Фиба направила у први план ставља четврту, потом и пету утакмицу на турниру. Турска је била ривал у осмини финала, а вероватно је многима у мислима још увек онај последњи шут ривала и лопта на обручу.

„Утакмица против Турске је била апсолутно најбитнија утакмица, јер може да поништи сав минули рад. Изашли смо спремни, али је важност утакмице допринела да је отворимо у грчу и стегнути. Успели смо да издржимо притисак и да битне моменте одиграмо по договору. Није било лако гледати последње секунде, али негде у спорту треба и срећа да се заслужи. Скинули смо велики терет с леђа пошто је први циљ био да будемо међу осам. У четвртфиналу нас је чекала Белгија која је била један од фаворита за медаљу. Ушло смо без икаквих очекивања, само са жељом да играмо у нашем стилу. То наше самопоуздање се видело током утакмице, играли смо тотално растерећено, током целе утакмице смо држали наш ритам, па ја поред терена ниједног тренутка нисам доводила у питање победу“.

Доминација Шпаније и Француске у млађим селекцијама је и овог пута дошла до изражаја. Шпанија је у финалу савладала великог ривала са чак 36 разлике, па ће остати записано да је Србија изгубила са најмањом разликом, као и то да је једина добила две четвртине против Шпанкиња.

„Шпанија и Француска су екипе које годинама доминирају у млађим категоријама. Поред система, имају велику бројност, самим тим и квалитетнији избор девојчица. Нека интерна шала међу тренерима је да Шпанија и Француска имају своје финале, а ми остали своје финале. Ни против Шпаније нисмо ушли са идејом да су они непобедива селекција. Као што се видело, заиста смо добро отворили утакмицу, хтели смо и ишли да победимо. Али нисмо имали физичке снаге да парирамо целу утакмицу. Јако сам задовољна како смо одиграли ту утакмицу. Што се тиче Финске, она је са овом генерацијом била шампион Европе пре две године у У16. Ова селекција је део њихове стратегије, шест кошаркашица су у њиховом националном центру, играће ове сезоне Фиба куп. Негују их, расту и развијају се заједно. Спремна су и физички доста јака екипа, дозволили смо им доста скокова у нападу, чак 24, и то у мечу који је одлучивао о трећем месту“.

Миљана Бојовић, која је прошле године на ЕП заузела седмо место, сада четврто, још једном истиче значај ове генерације девојака.

„Има доста талентоване деце у овој генерацији, треба им посветити још више пажње и времена. Има деце која су доста жељна кошарке, жељна да се боре, да играју за национални дрес. Ми ниједног тренутка на првенству нисмо имали проблем са мањком енергије и жеље. Дефинитивно, закључну оцену не гледам кроз крајњи резултат. Гледам је кроз цео пут који смо прошли, односе које сам успоставила са играчицама током припрема, да ли сам извукла максимум из играча… Из тог угла доста сам задовољнија овим летом у односу на прошло. Сам тај пут током припрема одразио се на само првенство где су, као што сам рекла, девојке играле са доста енергије, у свом ритму, сјајно се понашале и бориле за своју државу“, рекла је тренер женске јуниорске екипе Миљана Бојовић.