Није било лако Јелени Брукс. Капитен Србије је против Француске одиграла последњу утакмицу у дресу репрезентације. На један део – веома значајан део – живота, ставила је тачку. И то је урадила у сузама.

После свега, рекла је: 

– Било ми је част и задовољство да будем део овог тима толико година. И када није ваљало и кад је ваљало и опет није ваљало. И сад опет ваља… Како год, Јелена је увек била ту и никад ми није био проблем да обучем овај дрес на себе, преко целог лета. Шта год да остављам иза себе. Ово лето ми је било најгоре, најтеже, али, захваљујући групи девојака са којом сам била ове године, могла сам да издржим до самог краја. 

О утакмици је рекла:

– Француска је била боља данас, то су показале. Толико година смо их мучиле, толико година смо им узимале медаље. Ово је био њихов тренутак, као што је наш тренутак био против Шпаније у четвртфиналу у Валенсији. Тако је ово био њихов тренутак да нама врате за све. Могу само да им честитам и да будем препоносна на све моје саиграчице, на стручни штаб, кроз шта су све прошли са нама и ми са њима. 

Додала је…

– Желела бих да се захвалим Кошаркашком савезу Србије који је све наше прохтеве и захтеве испуњавао. Олимпијски комитет такође. Наш сам боравак овде, осећале смо се мирно, безбедно, без икаквих проблема. Тако да стварно, још једном, задовољство ми је да играм овде. Много сам срећна што потичем из Србије и увек ћу се поносити тиме. Да ли ћу сутра живети у некој другој земљи, увек ћу бити поносна Српкиња и увек ћу бити највећи навијач Србије у било ком спорту, а највише у женкој кошарци. 

Генерација коју је последње четири године предводила као капитен, подгила је српску женску кошарку на неки потпуно други ниво. Да ли је то нешто на шта су најпоносније, упитана је Јелена. 

– Наравно! Од оне 2013, када смо изненада биле четврте на том Европском првенству, што нико у том тренутку није очекивао, с обзиром каква су била европска првенства и колико смо квалификација играле пре тога, је почело да се прича о Србији. То је био тренутак када је почела Србија да се појављује. Онда је кренула 2014, па 2015, 2016… Да не причамо даље шта се дешавало. Сви то већ знате. Сви имате то уписано. Опет, драго ми је што сам била део свега тога, да вратимо Србију на мапу Европе и света. Само се надам да ко год да остане и ко год да буде део тога, ће то ценити и потрудити се да… Не кажем да сад мора све да се осваја, али макар да се потрудимо да Србија буде ту где заслужује. 

И даље сви подсећају на то када је за репезентацију заиграла само три месеца после порођаја. Да ли је свесна колико је то било велико, упитана је Јелена. 

– Јесам. Али, толико пута после тога сам рекла да то више никада не бих урадила. То је било једном. И ко год ме пита, никоме не саветујем да тако нешто уради. Хвала Богу, нисам имала никакве последице. То је све захваљујући људима који су били око мене и тренеру и Савезу, и свима који су омогућили да моје дете и мој муж буду са мном цело првенство. Због тога ми је било лако да све то изнесем. Али, да то поновим икада више, у било којој ситуацији, то не…