Бившој репрезентативки Србије Наташи Ковачевић Стојаковић, која је већ неколико година део тима Кошаркашког савеза Србије, данас је у Амбасади Француске у Београду свечано уручено велико признање – „Орден витеза Националног реда за заслуге“, који јој је председник Француске Емануел Макрон наменио у јануару прошле године, али због пандемије Ковид-19 тада није одржана свечана додела.

Овој свечаности присуствовали су председник Кошаркашког савеза Србије Предраг Даниловић и генерални секретар КСС Златко Болић, као и помоћник министра за омладину и спорт Дарко Удовичић. Наташи је орден уручио његова екселенција амбасадор Француске у Србији господин Пјер Кошар.

Амбасадор Француске у Србији Пјер Кошар обратио се присутнима.

– Данас имам част да у име Републике Француске укажем част једној значајној представници спортског света која је показала не само истрајност и храброст у најтежим моментима, већ и дух иницијативе и посвећености, кроз давање подршке младим спортистима у њиховим каријерама и професионалним прилагођавањима. Госпођо Наташа Ковачевић Стојаковић, орден заслуга је уз Легију части један од два француска национална ордена. Циљ је да награди „посебне заслуге“, било да су цивилне или војне. Овај орден је 1963. успоставио Шарл Де Гол. Срећан сам што вам је ово тако престижно одликовање додељено у име председника Републике Француске. Ви представљате младу генерацију Србије и ваш изузетни животни пут је већ инспирација за све оне који вас прате. Ово заслужено одликовање испуњава поносом ваше пријатеље и ваше ближње који су данас са нама. У периоду када сте били чланица кошаркашке репрезентације доживели сте са 19 година тешку саобраћајну несрећу идући у мађарски клуб Ђур за који сте почели да играте, започињући перспективну међународну каријеру. Две особе су погинуле у овој несрећи, ви сте преживели, а осморо њих је тешко повређено. Пошто вам је тешко повређена лева нога, Француски кошаркашки савез је ступио са вама у везу и дао вам своју подршку да добијете прилагођену протезу у Француској и да започнете рехабилитацију у Паризу. Већ 2014. године сте поново имали лопту у рукама и покушали немогуће – да се вратите на терен као професионална кошаркашица и такмичите се са осталим играчицама. Захваљујући вежбама и издржљивости, уз подршку тренера женске екипе Црвене звезде, постали сте прва кошаркашица на свету са протезом у професионалној кошарци. Године 2016, сте одлучили да окончате своју спортску каријеру и да се ангажујете у Кошаркашком савезу Србије, да се вратите студирању и оснујете „Фондацију Наташа Ковачевић“ која прати младе спортисте са потешкоћама, промовише њихова права, као и права жена у спорту или пружа помоћ спортистима који су се одлучили за промену каријере. На том путу који је за вас значио нови почетак упознали сте Француску кроз подршку и пријатељство које су вам пружили Жан Пјер Сита и Горан Радоњић и преко њих Кошаркашки савез Француске. Знам да некада кажете да је Француска ваша „друга домовина“ и ви сте од сада велика амбасадорка француско-српског пријатељства. Ово пријатељство живи већ вековима и превазилази најтежа искушења захваљујући особама које га као ви одржавају својим примером, својим ангажовањем и својом оданошћу. Пре неколико месеци, организовали сте премијеру вашег документарног филма „Скок“ који изнова прати причу, али и причу о спортској сарадњи између наших двеју земаља у области кошарке. И како се пријатељство гради кроз заједничка сећања ви сте покренули подизање споменика на Калемегдану Анрију Елу, играчу француске кошаркашке репрезентације после Другог светског рата који је потом постао тренер прве југословенске репрезентације у периоду 1948-1950, крунисаног светског шампиона. Радује ме што сте блиски са амбасадом и учествујете у њеним активностима. Ускоро ћете председавати жирију у категорији „зелена школа“ на нашем конкурсу за одрживе градове, Екоопштина, у знак подршке еколошком грађанству. Желим свим срцем да се ова лепа веза настави. Госпођо Наташа Ковачевић-Стојаковић због вашег изузетног животног пута и вашег доприноса француско-српском пријатељству – срећан сам и част ми је што ћу вам предати ово високо одликовање. Наташа Ковачевић-Стојаковић, у име председника Републике проглашавам вас витезом Националног реда за заслуге – рекао је амбасадор Кошар и уручио Наташи велико признање.

Наташа Ковачевић Стојаковић је овом приликом одржала пригодан говор:

– Не постоје речи које би описале осећај дубоке почаствованости, захвалности, али и поноса који сам осетила када ме је Амбасада Француске обавестила о овој награди. Ово признање свакако осликава и разгранатост српско-француских односа, а уверена сам да ће се вековно пријатељство и блискост наша два народа несметано развијати и у будућности. Као што можда знате велику захвалност дугујем Француској кошаркашкој федерацији и председнику Суити. У Паризу, граду светлости и мом омиљеном граду, започела сам опоравак након саобраћајне несреће. Морам и да се нашалим – након несреће први пут сам у Паризу устала на обе ноге и потрчала, што и није тако лоше. Наравно, без подршке Кошаркашког савеза Србије и њихове сарадње са нашим колегама из Француске, мој повратак на паркет и професионално враћање кошарци дефинитивно не би било могуће. Постоји ту нешто невероватно у осовини Београд-Париз. Уверена сам да ме је управо особина коју делимо, а коју Срби зову инат, а Французи „депит“, и инспирисала да сама одлучим како ће се и када ће се мој кошаркашки пут завршити. Поносна сам што смо сви заједно током снимања документарног филма “Скок”, уз огромну помоћ продукцијске куће „Синеспорт“, успели да откријемо делић заборављене историје и што сада на Калемегдану гордо стоји споменик утемељивачима српске кошарке, међу којима је Анри Хел, француски тренер. Ретко који народи могу да се похвале толико дубоком заједничком историјом попут Србије и Француске. Наша је дужност да се заједнички подсећамо на наше везе, јер без суштинског познавања историје нема светле будућност. Поруке захвалности ћу због времена ограничити на наше данашње домаћине, а сигурна сам да мој супруг, породица и пријатељи знају да без њих ништа не би било могуће. Данашњи орден који ми је додељен указом француског председника посматрам и идеалистички. Витешки кодекси, понекад заборављени у мору површности, данас имају већу вредност него икад. Док се суочавамо са светским кризама, управо солидарност, саосећање и пријатељство постају све важнији. И док је свет на тесту, док се и сами боримо против својих личних изазова, схватамо да једино заједно можемо савладати све препреке – поручила је Наташа Ковачевић Стојаковић.