Кошаркаши Србије су по ко зна који пут обрадовали нацију. Са Европског првенства су се вратили са сребром, али је њихов успех раван освајању титуле због околности под којима су дошли до медаље и зато им је од 19 часова био приређен дочек за памћење на балкону Скупштине града, који је организовао Град Београд.

У предивној атмосфери дочени су уз музичку подлогу и наступе „Амадеус бенд“ и групе „ТХЦ“, а на платоу је било више од 20.000 људи. Вијориле су се српске тробојке, орило се „Србија, Србија“, скандирало се „шампиони, шампиони“ и нестрпљиво се чекали јунаци и сви су добили овације које ће заувек памтити.

Пре изласка на балкон, играче, стручни штаб и челнике КСС поздравили су председница Владе Србије Ана Брнабић, министар омладине и спорта Вања Удовичић, градоначелник Београда Синиша Мали, државни секретар за спорт Предраг Перуничић…

Тачно у 19 часова појавили су се на балкону и редом су најпре излазили чланови стручног штаба, па играчи и на крају председник КСС Предраг Даниловић и селектор Александар Ђорђeвић, који се први обратио присутнима:

 

– Хвала вам на подршци, био је то ветар у леђа који нам је помогао да дођемо до медаље. Али, хвала овим момцима, то је 12 легенди српског спорта и кошарке, 12 легенди светске кошарке. Медаље око врата све говоре, они су то заслужили, неизмерно им хвала. Ја сам најпоноснији Србин у овом тренутку, јер ме ови момци чине поноснуим и пресрећним – рекао је Ђорђевић.

Селектор је у тренуцима славља послао велико обећање.

– Обећали смо пре две године, да ћемо се вратити са медаљом. Обећавам вам да ћемо се за четири године са ЕП видети на овом балкону. Верујте у то!

Многим кошаркашима ово је био први дочек на легендарном балкону, а неки од њих су прилично емотивно доживели излазак пред више од 20.000 људи.

– Било је много пута дочека, тај један сам пропустио 2009. године, немојте ми замерити (смех). Свих 12 момака су феноменални, имали су сјајан однос према раду. Били су храбри, дошли су до сјајног резултата. Васа Мицић се најежио када је изашао на балкон, рекао сам му „Је л’ сад схваташ, сине?“. Добили смо много играча за будућност, много њих је први пут било на првенству, биће и оних који ће бити селектирани у наредним репрезентативним акцијама – закључио је Ђорђевић.

Милан Мачван је имао капитенски говор.

– Хвала вам на предивном дочеку. Осетили смо вашу енергију, захвалан сам вам у име саиграча и стручног штаба. Ово не може да се опише речима. Надам се да ћемо следећи пут да се видимо са најсјајнијим одличјем – поручио је Мачван и онда се заорило „шампиони, шампиони“.

Члан најбоље петорке ЕП Богдан Богдановић дуго није могао да проговори, стално му се окупљена маса скандирала „МВП, МВП“.

– Добро вече, Београде! Добро вече, Србијо! Не знам шта бих рекао, осим да се захвалим у име свих играча. Волим вас пуно, ви сте невероватни, увек нас мотивишете. Због ваше подршке остављамо и последњи атом снаге – рекао је Богдановић.

Браво, момци, и хвала за све!