Кошаркашка репрезентација Србије у четвртак 12. септембра од 13.00 часова играће меч за пласман од петог до осмог места на Светском првенству у Кини против САД.

Французи су данас у четвртфиналу савладали Американце и пласирали се у полуфинале, па је наш тим без обзира на коначан пласман остао безн шансе да се директно пласира на Олимпијске игре ну Токију, јер су те визе, као две најбоље пласиране екипе из Европе, већ обезбедили Французи и Шпанци. Србија ће пут до Токија морати да тражи преко предолимпијског квалификационог турнира.

Овим поводом, селектор нашег националног тима Александар Ђорђевић обратио се новинарима.

– Не треба да трошим речи, видели смо утакмицу Француска и САД. Француска је одиграла мирну, зрелу утакмицу, знали су тачно где и како да их нападну. Имају много атлета као Американци, искористили су искуство из разних лига, не само НБА, фантастичном контролом привели меч крају.

Србију сада чека окршај са Американцима.

– За нас велики противник… Искрено, спремали смо се за обе репрезентације, много више за Французе, мислећи да ћемо их срести сутра. Очекивали смо да би нам та утакмица омогућавала Олимпијске игре. До тога неће доћи. Биће то утакмица за престиж, утакмица за понос, за прави спортски рат. Морамо да је одиграмо храбро и паметно, као и увек до сада. Скоро увек…

Колико наш тим може у овој ситуацији да пронађе мотив?

– Максималан! Не причам о њима, али наш ће бити… Свака утакмица на СП је изузетно значајна у каријерама свих нас. Не знам зашто не би била… Ове две репрезентације су словиле за фаворите за борбу за медаљу, нису успеле да се дочепају полуфинала…

Атмосфера?

– Свима је криво. Сви су желели до последње капи зноја победу. Сви ми смо радили цело лето за то, није лако када дође резултатско разочарење. Треба се дићи, затворити причу од јуче колико је то могуће, окренути се припреми, жељи, поносу, тражити највећу мотивацију за сутрашњи меч. Одјекнуло је све ово. Није тек тако једноставно како ја то кажем. Није! Свако то проживљава. Сви носимо понос и тугу, радост на крају крајева. За то радимо и због тога играмо. Ту треба тражити мотивацију. Треба се дићи, максимално, јако, снажно, поносно. Американци су мотив сами по себи. И они су уздрмани, и они су били успорени. Без спринта, без енергије, без жестине потребне за играње овакве утакмице. Тако је било и Аустралија – Чешка. Осећа се тензија и значај утакмице.

Да ли Василиje Мицић остаје до краја у тиму на СП?

– Остаје! – рекао је селектор Ђорђевић.