Наше најбоље кошаркашице у понедељак од 15.00 часова играју меч трећег кола Ц групе Европског првенства у Чешкој против Словеније. Србији је потребна победа од шест и више поена разлике како би била сигурна да ће се пласирати у наредну рунду.

Дан пред утакмицу, селектор Стеван Караџић износи утиске и очекивања…

– Закључак из прве две утакмице је да смо против Француске били много бољи и по енергији и по односу према игри него против Грчке, када смо били доста стегнути и психички оптерећни. То је доста допринело да не прикажемо оно што смо могли. Соња Петровић је против Француске унела дозу сигурности и самопоуздања у тим и то је оно што охрабрује, а са друге стране нас стварно забрињава стање Ане Дабовић. Није могла да игра против Француске и сумњам да ће моћи и против Словеније. Морамо да се спремимо без ње.

Пар речи о сутрашњем ривалу у мечу од кога зависи останак наших сениорки у Прагу.

– Имајући у виду да Словенија на плејмејкерским позицијама има можда и две најбоље играчице на ЕП Облак и Барич, биће велики посао за Тамару Радочај и Сању Мандић да им се супротставе. Њима ћу, у одбрани, прикључити и Невену Јовановић на тој позицији. Није то главни квалитет Словенки, али је можда највећи, уз високе играчице где су против Француске урадиле оно што мало коме полази за руком, а то је да су их надскакале. Офанзивни скок противника морамо да неутралишемо, да успоставимо добру одбрану и да онда у нападу искористимо неке наше предности и дођемо до преко потребне победе која нам гарантује пролаз међу 16 најбољих. Сигурно да није лако, али утакмица са Француском, без обзира на пораз и 16 разлике које нису реалан однос снага, даје нам за право да се надамо да можемо да остваримо потребан резултат против Словеније.

Здравствени билтен је и даље велика главобоља Караџићу и стручном штабу…

– Мислим да је са Соњом све у реду, против Француске сам мислио да је пустим да игра неких пет минута и непланирано је дуже провела на терену. Питао сам каква је ситуација и пустили смо је знатно дуже него што треба. То је било потребно да осети игру, са овим тимом је буквално одиграла једну утакмицу на припремном турниру у Чешкој тако што сам јој “секао” минутажу, а на другој се повредила. Рекао сам и пред Европско првенство да Соња и Ана Дабовић иду на шампионат да помогну, а колико могу да помогну, нисам био у стању да кажем. С обзиром на то да сам дуго у кошарци, 20 година као играч и више од 20 као тренер, у нешто што верујем је тренинг и онда сам миран. Нажалост немамо ни близу такве играчице на тим позицијама које могу да их замене адекватно и због тога смо кренули на пут са њих две. И Јелена Миловановић има проблем са скочним зглобом, Тамара Радочај са куком… Ако сад почнемо да причамо о томе, то није спорт, већ медицина. Вероватно и други тимови имају те ситније проблеме, али на Јелени је заиста велико оптерећење. Од три водеће играчице она је пропустила само можда два дана тренинга због Ахилове тетиве, али је од почетка прави капитен. Води овај тим, бори се, и греши, али не пада са жељом и стварно је капитен за пример. Није ни њој лако, не потцењујући квалитете осталих играчица, ипак је она навикла да игра и са Соњом и са Аном које су сада поред терена и зато преузима на себе доста тога. Прави је капитен и прави вођа и на паркету и ван њега.

Сара Крњић је имала врло добру ролу под кошем против Францускиња.

– Још је свежа глава, извлачимо пуке из сваке утакмице. Доста боље смо одиграле против Француске него са Грчком. Надам се да идемо постепено и да ћемо проћи у други круг и показати зашто бранимо трон. Сви добро знају ко је Соња Петровић и колико је недостајала овој екипи, као што је фалила и Ана Дабовић против Француске. Увек искоче неке нове играчице које су жељне да покажу зашто су у 12 изабраних. Имамо тим, који као и свих ових година даје све од себе и пружа максимум. Верујем да ће понедељак бити наш дан. Доста причамо да су Словенке, као ми пре две године, када смо дошле на ЕП да пробамо да победимо свакога и успут да се забавимо. Доста агресивно играју, треба да будемо опрезне и да зауставимо те њихове налете које су имале против Француске. Морамо да покажемо да смо боље, нећемо да идемо кући!

Сличног мишљења је и Саша Чађо.

– Није нам први пут да смо овако лоше кренуле првенство. Била је тешка ноћ, једноставно, морамо да нађемо начин да преломимо, ништа још није изгубљено. Шта је било, било је, морамо да гледамо напред и да се стварно потрудимо и дамо сваки атом снаге да победимо Словенију и прођемо даље. Верујем да ће исход бити добар, позитивно размишљам, желим да верујем да ово није крај. Без обзира шта буде са Словенијом, хоћу да се захвалим свима који су нам били велика подршка свих ових година и када нам је ишло, и када није ишло, и када смо се бориле, и када нисмо добро играле. Има добрих и лоших дана, али по чему смо увек биле препознатљиве је да никада нисмо одустајале. Нећемо ни сада! – поручује Чађо.