Репрезентација Србије освојила је бронзану медаљу на 27. летњој Универзијади у Казању. У мечу за 3. место изабраници селектора Оливера Поповића успели да после жестоке борбе и доста преокрета остваре тријумф против селекције Канаде и домогну се места на победничком постољу. Новим одличјем српски академци су наставили серију успеха на студентским Олимпијадама, јер су на претходне две Универзијаде у Шенжену (2011) и Београду (2009) освајали златне медаље: Србија – Канада 87:74 (24:16, 23:21, 14:26, 26:11).

Незаслужен и болан пораз у полуфиналу против Аустралије није оставио превише трага на изабранике селектора Поповић. У жељи да се нађу на победничком постољу, почели су веома срчано у дуелу са селекцијом Канаде и већим делом првог полувремена, највише захваљући расположеном Ђорђу Гагићу били у вођству од седам до десет поена (19:12, 38:32, 44:35, 47:37).

Канађани су у другом полувремену кренули на све или ништа. Почели су да немилосрдно погађају за три поена и да за разлику од прве две четвртине материјализују предност у скоку, док је наш тим у тим моментима изгубио ритам, почео да непотребно жури и губи лопте, што у 33. минуту довело до потпуног преокрета и вођства ривала – 64:68. Међутим, завршница меча протекла је у апсолутној доминацији српских академаца. Иван Смиљанић је погодио две тројке, Ђорђе Гагић је наставио тамо где је стао у првом делу, док су се разиграли Милош Димић и Стефан Живановић, главни протагонисти одлучујуће серије 23:6 којом је Србија дошла до тријумфа 87:74 и бронзане медаље на 27. летњој Универзијади у Казању.

– Није било лако мотивисати екипу после судијске неправде коју смо доживели у полуфиналном мечу против Аустралије. Немам обичај да коментаришем суђење, то није мој манир и заиста ми је жао што причам о томе. Момци су успели да се уздигну, буду јачи од свега и дођу до медаље коју су по свему приказаном апсолутно заслужили. Играли смо добро, поготово у одбрани, против одличне селекције Канаде. Успели су да направе преокрет пре свега тројкама, али није било могуће да константно буду тако прецизни. На крају смо успели да дођемо до тријумфа. Иван Смиљанић је ушао у серију, он је одличан шутер, дошао је повређен у Казањ и исплатило се што смо имали стрпљења и што смо га чекали да се опорави. Овај састав је био на окупу нешто више од 15 дана и заиста не могу да будем незадовољан постигнутим резултатом – закључио је селектор Универзитетске селекције Србије, Оливер Поповић.

Центар нашег тима, Ђорђе Гагић најбољу утакмицу на турниру одиграо је борби за треће место и бронзану медаљу:

– Имали смо мали пад током треће четвртине. Требало нам је времена да се вратимо. Успели смо у томе добром одбраном и паметном игром у нападу. Играли смо све време као тим, дисали као један, тако да тријумф једноставно није могао да изостане.

Иван Смиљанић је био један од твораца преокрета у последњој четвртини:

– Само пет дана пре почетка Универзијаде доживео сам неугодну повреду леђа. Селектор и саиграчи су све време веровали у мене. Нисам могао да помогнем на прве четири утакмице, али сам био уз екипу, навијао са клупе. Пред данашњи меч, договорили смо се у свлачионици да дамо све од себе и не размишљамо о суђењу у полуфиналу, већ да учинимо све како би се у Србију вратили са медаљом.

СРБИЈА: Ђокић, Јовић 6, Димић 9, Малешвић 1, Дреновац 7,
Калинић 4, Живановић 9, Мајсторовић 2, Гагић 24, Смиљанић 13,
Марковић 8, Балабан 4.

КАНАДА: Пангос 6, Хеслип 3, Витлијер 8, Еџим 7, Т. Скраб 11, Ароп, Малингс 10, П. Скраб 9, Пауел 12, Бачински, Барнатовски 2, Класен 6.

Комплетна статистика: линк >>>