Данас је у “Кући кошарке“ одржана комеморација поводом 15 година од смрти једног од твораца југословенске и српске кошарке Небојше Поповића.

Скупу поводом сећања на легендарног Небојшу Поповића присуствовали су Борислав Станковић, Душан Ивковић, Микета Ђурић, Предраг Даниловић, Зага Жеравица, Небојша Човић, Блаж Стојановић, челници Кошаркашког савеза Србије и многи други…

Наш познати глумац Иван Бекјарев одржао је пригодну уводну реч, а прочитао је и одломке из књиге о Поповићу.

– Дошли смо овде, сви са истом намером и жељом, да обележимо 15 година од смрти човека који је најзаслужнији за све што је наша кошарка икада урадила, и српска и југословенска, човека који је оставио неизбрисив траг и у светским и европским оквирима. Реч је о Небојши Поповићу, нашем пријатељу, великом играчу, великом тренеру, великом функционеру и великом човеку пре свега. Био је први међу првима…

О Небојши Поповићу је говорио и његов велики пријатељ, легендарни Бора Станковић.

– Нажалост, имамо прилику да се видимо и срећемо само у овако тужним тренуцима, када се помиње неко од наших сабораца, људи који су заједно стварали и изгарали за ову кошарку. Први од њих је сигурно Небојша. Говорити о Небојши, мени који сам са њим играо, стварао савезе, стварао Црвену звезду, стварао тимове, свађао се, није лако… Небојша је био увек поштован. Тешко ми је да говорим о њему, јер је он део мог живота, али драго ми је што имам прилику да кажем бар две речи о њему – он је стваралац кошарке у нашој земљи, иницијатор ове велике епопеје, коју је овај наш спорт доживео и које ће доживети у будућности. Он није говорио јуче, већ је увек говорио сутра, као што је лепо његова ћерка написала, ипак га је најбоље познавала. О будућим данима и развитку, не само кошарке, него уопште кад су у питању његови животни циљеви. Небојша ће остати вечито наш вођа, увек у успомени нама, људима који смо са њим радили, као човек који је иницирао многе ствари, човек који залужује место на врху. Нека му је вечна слава – емотивно је говорио Станковић.

Присутнима се обратио и први човек Црвене звезде, клуба који је Поповић створио, Небојша Човић.

– Тешко је причати нешто о Небојши Поповићу, тешко је наћи праве речи. Имао сам привилегију да у свом кошаркашком делу живота радим са њим 1995, 1996. и 1997. године, да анализирам његову књигу и видим да се сада није све много променило у односу на оно што је изнео у књизи. Лидер и капитен наше велике петорке. Мислим да то стално треба да нам буде у мислима. Потпуно разумем његове ставове, јер сам радећи са њим видео да веома брзо мисли и да има огромну енергију, да стално иде напред, што није баш пријатно у Србији. Али, он је изборио статус поштовања, за живота и после живота. Врло сам му захвалан, јер имам привилегију да будем у клубу који је он створио, на чијем теренима је он био пионир наше кошарке… – рекао је Човић.

После комеморације, присутни су обишли Поповићев гроб и положили цвеће…