Женска јуниорска репрезентација Србије остварила је велики успех освајањем бронзане медаље на Европском првенству у Хрватској, а тим поводом у Кући кошарке данас је одржана конференција за медије. Новинарима су се обратили Ана Јоковић, потпредседница Кошаркашког савеза Србије задужена за женску кошарку, Зоран Ковачић, селектор женске У18 репрезентације Србије и Сања Мандић, капитен нашег младог тима.

Ана Јоковић је најпре са поносом направила рекапитулацију резултата женских репрезентативних селекција овог лета, који одавно нису били бољи:

– Све је почело сјајним наступом сениорске селекције на Европском првенству у Француској. После 22 године били смо у полуфиналу континенталног шампионата, а после 11 година изборили пласман на Светско првенство. Млађе категорије су такође имале запажене резултате. У19 селекција заузела је 11. место на Светском првенству у Литванији где је била жестока конкуренција. Треба само видети како играју Бразил, Аустралија, Шпанији или Јапан. Млада репрезентација је свесно била жртвована због интереса две јуниорске селекције. Ипак, играла је у четвртфиналу Европског првенства у Турској и уз мало среће могла да оствари бољи пласман од осме позиције. Кадетска селекција је на импресиван начин тријумфовала на Европском првенству “Б” дивизије и експресно се вратила у елиту. Наше најмлађе кошаркашице су оствариле девет победа на шампионату, а у финалу победиле домаћина Португалију пред више од 3.500 гледалаца. Као круна свега дошао је успех јуниорске селекције на Европском првенству у Хрватској. Кад се саберу сви резултати женских репрезентативних селекција овог лета, Србија је на ФИБА ранг листи на четвртом месту, иза Шпаније, Француске и Турске, а неумесно је поредити колико ове земље имају становника и са каквим буџетима располажу њихове федерације. Велику захвалност дугујемо Драгану Ђиласу, председнику КСС, који је најзалужнији што се о женској кошарци пише и прича у медијима у најпозитивнијем контексту, који испунио сва обећања и није дозволио да се наш спорт угаси. Пре две године обећали смо добар резултат на Европском првенству 2015, а као крајњи циљ одредили пласман на Олимпијске игре у Рију 2016. године. Наше најбоље кошаркашице, сестре Дабовић, Јелена Миловановић, Тамара Радочај и Јована Рад су још увек младе, али већ стижу њихове наследнице, јуниорке Црвендакић, Мандић, Станковић, али и још млађе, кадеткиње Богићевић, Зец, Катанић, што је само последица доброг и организованог рада – закључила јеАна Јоковић, потпредседница КСС, задужена за женску кошарку.

Сања Мандић, капитен У18 репрезентације Србије, још увек је под утиском сјајне подршке које су наше кошаркашице имале у Вуковару:

– Нама је тек 18 година, практично смо тек на почетку каријера и зато је било готово нестварно да на свакој утакмици у Вуковару имамо огромну подршку навијача од првог до последњег минута. Наши навијачи су били увек уз нас, бодрили нас и после несрећног пораза у полуфиналу од селекције Француске, кад нам је било најтеже. За ову медаљу и они имају велика заслуге.

Зоран Ковачић, селектор женске јуниорске селекције направио је анализу пута од почетка припрема до места на победничком постољу на Евроспком првенству у Вуковару:

– Због У19 Светског првенства у Турској, дуго нисмо били у комплетном саставу. У мом одсуству сјајан посао су одрадили помоћни тренери Милкан Мрђа и Дејан Поповић. Требало нам је времена да се уиграмо. Зато смо до прве три победе на шампионату, које смо једноставно морали да добијемо, дошли веома тешко, после велике борбе. У другој фази турнира били смо свесни да нас један тријумф води у четвртфинале. До њега само дошли већ у првом сусрету против Словеније. Уследила су затим два пораза, од Италије и Француске, који нису утицали на наш пласман међу осам најбољих екипа на првеснтву. Најбољу утакмицу ова генерација кошаркашица одиграла је баш у четвртфиналу против моћне екипе Русије коју смо надиграли у свим елемтнтима игре. Онда долази то чувено полуфинале против селекције Француске, које никад нећу да заборавим. Судијским грешкама у последњих 25 секунди буквално нам је отета победа и сребрна медаља. Слаба је утеха што су се и представници ФИБА сложили да нам је нанета неправда. Морали смо у мечу за треће место да се боримо за бронзану медаљи коју смо можда срећно, али ипак сасвим заслужено освојили – подсетио је искусни стратег који је признао да никад у каријери, дугој више од четири деценије, није осетио такву подршку навијача као што је имала наша репрезентације у Вуковару.