Кошаркашице без четвртфинала ЕП и пласмана на СП после пораза од Летоније Женска кошаркашка репрезентација Србије није успела да се пласира у четвртфинале Европског првенства у Чешкој пошто је у баражу поражена од Летоније резултатом 70:75. Овим поразом Србија је остала без шансе да се пласира на Светско првенство које се наредне године игра у Шпанији.

Оптерећене бројним повредама и неуједначеним судијским критеријумом који је протежирао ривала, српске кошаркашице нису могле више против сјајних Летонки.

Ривал је одлично отворио утакмицу и после пет минута игре стекао двоцифрену предност – 14:4. Највећу предност у првој четвртини Летонија је имала у 8. минуту када је водила са 22:8.

Почетак друге четвртине није обећавао пошто је противник стигао до највеће предности у мечу (27:12), али то као да је покренуло српски тим који је преко Радочај и Чађо направио серију 8:0. Миловановић је у финишу првог полувремена постигла осам поена, па је Србија после 20 минута игре имала два поена заостатка – 32:34.

До првог вођства на утакмици Србија је стигла у 23. минуту (35:34). Уследио је период у коме су се ривали смењивали у вођству, а сјајну ролу у финишу четвртине је одиграла Радочај. Ипак, четвртина је завршена нерешеним резултатом, што је значило да Летонија у последњих 10 минута игре улази са два поена предности – 53:51.

Кључни период утакмице била је прва половина последње четвртине. Разигране Витола и Лакса направиле су серију 9:0 за вођство Летоније 62:53 у 33. минуту. Витола је минут касније донела свом тиму 10 поена предности (65:55) који је Србија брзо преполовила поенима Петровић и Црвендакић (60:65).

После тајм-аута и два минута без поена на мечу Невена Јовановић и Соња Петровић су још више приближиле Србију (63:65) и наговестиле узбудљиву завршницу. Нажалост, Летонке су одбиле напад Србије и тројком Крастине отклониле све дилеме око крајњег исхода.

Србија је и овог пута у хали “Краловка” у Прагу имала велику подршку навијача, као и челних људи Кошаркашког савеза Србије, председника Предрага Даниловића и потпредседнице Ане Јоковић.

СРБИЈА – ЛЕТОНИЈА 70:75 (12:24, 20:10, 19:19, 19:22)

СРБИЈА: Радочај 14, Петровић 10, Чађо 3, Крњић, Н. Јовановић 9, Миловановић 13, Мандић, Црвендакић 3, Шкорић, Станковић, Т. Јовановић 9, Дабовић 9.

Селектор Стеван Караџић

– Сигурно ни мало пријатан тренутак с обзиром на то на какве резултате су нас навикле ове девојке. Сносим пуну одговорност за овај резултат јер сам одредио овај тим за ЕП. Желео сам да иду најбоље играчице, али мислим да девојке које су остале у Србији нису могле адекватно да замене Соњу Петровић и Ану Дабовић које су фактички без правих тренинга дошле на шампионат. То је ризик који сам преузео мислећи да ће нам и недовољно спремне помоћи. Оне су се заиста трудиле из све снаге, али то очигледно није било довољно. Летонија је била бољи и чвршћи тим, имала је више енергије и оно емоција и енергије што смо потрошили против Словеније, нисмо имали у борби за четвртфинале ни близу тог нивоа. Не кажем да девојке нису желеле, дале су све од себе, али ово је био енергетски максимум. Направиће се анализа и треба да се направи план шта и како даље, јер нећемо играти на Светском првенству следеће године. Без обзира на то, репрезентација мора да се окупи и следеће године, у ком год саставу и да одигра неке турнире и пријатељске утакмице за које су већ стигли позиви. Треба да се настави континуитет окупљања и убаци свежа крв у екипу, то је оно што могу да кажем вруће главе. Имао сам договор до завршетка овог првенства. Размишљам спортски, логично, немогуће да се репрезентација не састаје две године без обзира на овај лош резултат. То би било неозбиљно.

О суђењу?

– Неуједначен критеријум суђења, поготово на почетку који је био доста нејасан. Оне су направиле велику предност од 15 разлике коју смо ми јурили и ту потрошили доста енергије да стигнемо резултат. Од играча са клупе Тамара Радочај нам је донела енергију, али је све то било мало. Видело се и на Соњи да је заиста исцрпљена, није било ни хумано што сам је толико држао на терену, али пробали смо све што смо могли и заиста немам ништа да им замерим.

О сузама Соње Петровић?

– Соња је велики борац, велики играч и прави шампион. Ово је спорт, није крај света, важно је направити добру анализу и испланирати шта и како даље.

Соња Петровић

– Не могу да кажем да се нисмо бориле, наравно, само то није било довољно. Очигледно, Летонија је таква екипа која игра са пуно енергије, а ми… Колико год да смо се трудиле, а много смо енергије утрошиле да се резултатски вратимо после лошег старта, на крају просто више ничег нијебило у нашем резервоару. Цело првенство очигледно нисмо баш показале најбољу игру… Бар могу да будем задовољна што сматрам да смо се сада трудиле…

Јелена Миловановић

– Не желим да тражим било какав алиби ни за шта. Једино стручни штаб и нас дванаест девојака, односно 16 које су биле на целим припремама, знају кроз шта смо прошле. Знају како смо дошли овде, са 12 играчица које су колико-толико здраве, али које су биле спремне да оставе срце на терену. А ја знам да смо оставиле срце на терену, од првог до последњег минута сваке утакмице. Хтеле смо да обрадујемо нацију, која је веровала да ћемо проћи даље. И ја, као капитен, сам веровала. Али, у каквом смо стању били… Можда смо могли мало више, али мислим да је ово наш тренутни максимум. Можда је ово и добро, можда је добро што нећемо играти на Светском првенству да би се цела екипа регенерисала и спремно дочекала наредно првенство Европе 2019, када ћемо пробати да се изборимо за Олимпијске игре. Ја сам поносна на све девојке. Нећу да дозволим да било ко лоше прича, иако знам како ће бити када се вратимо у Србију. Има толико људи који су нам били подршка све ово време и желим да се захвалим свима који су били уз нас. Надам се да никог нисмо разочарале. Верујте, дале смо све од себе. Морам да се захвалим и људима који су дошли у Праг да нас бодре јер без њих не бисмо дошле ни до ове утакмице. Ми смо дан раније оставиле срце на терену против Словеније и мислим да смо сада биле мало преморене. Ово није крај ове генерације. Ја не одустајем од ове генерације и не желим да било ко одустане. Била сам у сениорској репрезентацији од своје 17 године, пролазила сам кроз свашта…. А девојке које сада имам част да водим – нешто су најлепше што имамо. Ја сам поносна на њих. И, не желим да да нико дигне руке од нас, јер имаћемо ми и следеће лето, скупићемо се опет и опет ћемо радити. И надам се да ћемо се добро припремити за ту 2019, јер сматрам да можемо да наставимо наше успехе.

Комплетну статистику са меча можете видети на овом линку:
http://www.fiba.com/ls/#11854&12553-27-A