Шампиони света у баскету су стигли у Србију. Наша 3х3 репрезентација слетела је данас у јутарњим сатима на „Аеродром Никола Тесла“ летом из Истанбула, после више од 20 сати путовања.

Најбоље баскеташе на планети дочекали су пријатељи и породице, да би, после окрепљења, Душан Домовић Булут, Дејан Мајсторовић, Марко Савић, Стефан Стојачић, тренер Данило Лукић и селектор Горан Војкић дошли у „Кућу кошарке“ где је у част четвороструких светских шампиона, који су планетарну титулу у Манили освојили трећи пут заредом, одржана изузетно посећена конференција за медије.

Присутне је први поздравио председник Кошаркашког савеза Србије Предраг Даниловић.

– Честитам момцима на феноменалном резултату, трећи пут заредом, четврти пут укупно ови момци су светски прваци. Знам да су се феноменално понашали и да су на прави начин представљали Србију на Светском првенству. Није им било лако и поносан сам на оно што су урадили. Ово је прави начин да се отвори репрезентативно лето, надам се да ћемо да се радујемо и успесима млађих селекција… – рекао је Даниловић, и наставио: – КСС је подигао баскет 3х3 на знатно виши ниво. Овог лета нас чека преко 40 турнира у Србији, то је олимпијски спорт, озбиљна ствар… Надам се да ће ови момци и цела 3х3 организација да учине да и на Олимпијским играма имамо значајну улогу… Честитам још једном од срца…

МВП Светског првенства Душан Домовић Булут осврнуо се на све заслужне за овај успех.

– Хвала на оваквом дочеку и лепим речима, али морам да додам да су ту и селектор наше репрезентације Горан Војкић и тренер Данило Лукић. И они су велики део овог тима и о њима треба да се води рачуна. Желим и да похвалим селектора који је убацио Стефана Стојачића у репрезентацију, он нам је донео непоходну енергију, жељу и аргесију која нам је недостајала на почетку сезоне. Стефану је било најтеже да се уклопи, али донео је превагу у значајним утакмицама, појачао квалитет репрезентације…

И баш он, Стефан Стојачић, најмлађи по годинама и стажу, први пут репрезентативац, прво злато…

– Хвала што сте дошли, хвала саиграчима и тренеру, као и селектору, што су ме изабрали да будем у репрезентацији. Пун сам утисака… Моја каријера је ишла тако, 2007. сам освојио Светко јуниорско првенство, пет на пет, па сам у једном тренутку чак престао и да играм, али сада се враћам… Ово сам могао само да сањам. Част ми је да сам био део овог тима са момцима који су учинили да баскет 3х3 буде ту где јесте. Они су популаризовали 3х3 кошарку и учинили да се сада у Србији игра набољи баскет на свету. Први пут је направљена селекција, било је мало чудно, та прича како ћемо, шта ћемо… Све наше клупске ствари смо ставили по страни, направили смо успех. Имали смо квалитет да одиграмо ово СП на најбољи начин, а мислим да можемо да направимо велике ствари и у будућности.

Невероватна „двојка“ Дејана Мајсторовића против Пољака је отворила пут до злата…

– У моменту када сам бацио лопту, помислио сам само „помози Боже“… Имао сам много среће, ушла је… А веровао сам да ћу да погодим, зато сам и рекао Душану да ме пусти да шутнем… Лопта је ушла, ове сезоне нисмо имали пуно среће, али сада се вратило. Видео сам да сам мало јаче шутнуо, док је лопта ишла себи сам говорио „табла, табла…“ – уз осмех је објаснио Мајсторовић.

Марко Савић је открио која је утакмица била најтежа.

– Највише сам се прибојавао прве утакмице против Холандије, јер због клупских обавеза се нисмо стигли да се уиграмо, а то нам је била утакмица са ривалом са којим смо се борили за пласман даље. Али, знао смо да Стефан Стојачић има високу кошаркашку интелигенцију, лако се уклопио. Добили смо тај меч и касније је било лакше – закључио је Савић.