Вратила се, у пуном сјају! Баш онаквом у каквом ће, нема сумње, поново да заблиста и у дресу Србије. Соња Петровић, један од носилаца игре нашег женског националног тима, актуелног европског шампиона, вратила се на евролигашке паркете, после повреде, у дресу УСК из Прага и у победи против Висле (64:40) уписала 16 поена и 12 скокова…

– Задовољна сам резултатом, али не и квалитетом саме игре. Евролига је најјаче такмичење, које окупља најбоље, па је сасвим логично да учинак увек треба да је максималан. Ипак, драго ми је да сам могла да помогнем тиму на терену, јер je са клупе немогуће дати кош…

Твој тим УСК Праг брани европску круну, да ли верујеш да ћете у томе успети? Какве су амбиције у првенству Чешке?

– У Евролиги смо стартовали без три играчице из стартне петорке од прошле године, па је можда и оправдано што већ имамо један кикс код куће. Мојим повратком екипа је одиграла прву утакмицу ове сезоне у пуном саставу. Лично, увек играм на победу, у супротном тешко да бих протекле сезоне у свих пет такмичења освојила пет златних медаља. Свакако да је ове сезоне свима циљ да победе шампионке, тако да ће бити још теже. Првенство Чешке је за нас доста специфично, очекује се да будемо прваци без пораза. Мало љубитеља кошарке зна да ми чешку лигу играмо само на страни, да је пласман на основу коефицијената и да смо зато свако друго коло слободне.

Каква је ситуација са повредом прста шаке, да ли је потпуно санирана или још идеш на терапије?

– Опоравак иде по плану. Неке кораке сам морала мало да убрзам, али то је уз терапије свакодневица већине врхунских играча. Имала сам среће да је читав процес рехабилитације био под супервизијом нашег стручњака др Сузане Миловановић.

Сада у прашком клубу имаш друштво у Тијани Ајдуковић, хоће ли се и она усталити у форми?

– Са Тићом сам играла и у клубу и у репрезентацији, па из прве руке знам да су умеће и квалитет ту. Као и доста новајлија потребно је да осети, разуме и реализује кошаркашки живот у новом тиму. Нигде се није лако изборити за место, а поготово у редовима освајача Евролиге. Као квалитетан играч и дивна особа, не сумњам да ће се током сезоне доказати.

Какав је живот у Прагу, како проводите слободно време?

– Праг је, по мени, најбољи град за живот од свих у којима се игра врхунска женска кошарка. Лако могу да замислим себе како живим овде. Кад се побеђује, слободно време може увек да се проведе корисно и интересантно. С обзиром на то да се ове сезоне викендом виђам и са сестром Миленом, која као докторка ради у Немачкој, на 250 километара од Прага, заиста некад имам осећај као да сам код куће.

Ближи се 16. новембар и окупљање репрезентације Србије, пред квалификациони меч за ЕП 2017. против Немачке. Какве су емоције?

– Из периода стварања тима, стратегије, атмосфере, свега кроз шта је ова екипа прошла, сада треба одиграти и оправдати улогу фаворита. Драго ми је што ћу бити део једне активности која има континуитет. Окупићемо се сада, па на пролеће, па у лето 2016. и све девојке увек једва чекају да се скупимо. Баш смо прошлог месеца на утакмици Евролиге против Буржа, Тића Ајдуковић и ја са Данијел Пејџ причале о акцијама које нас чекају.

Као европске шампионке, играћете 21. новембра први пут у Србији, пред београдском публиком. Какву атмосферу очекујеш у „Пиониру“?

– КСС је успешно организовао и много веће утакмице, тако да очекујем изванредну атмосферу. Потрудићемо се да, као и увек, останемо доследне нашем стилу игре, а то је да се увек да максимум. Циљ је да свима покажемо да квалитет игара на ЕП није био случајан. Надам се да ће што више људи доћи да нас подржи, јер нема веће части него кад играш за своју земљу пред домаћом публиком. Нека буде само делић атмосфере коју смо доживеле на дочеку и опет ћемо имати сећања за целу каријеру. Играти у „Пиониру“, храму београдске кошарке, пред пуним трибинама, био би спектакл какав женска кошарка у Србији још није видела… – позива Соња Петровић љубитеље кошарке да подрже наше златне даме против Немица, 21. новембра у 19.00 часова у београдском „Пиониру“.