После освојене сребрне медаље прошле године на Европском првенству за јуниоре у Пољској, селектор Марко Ичелић је овог лета предводио српске кадете до бронзане медаље на шампионату у Литванији и Летонији. Генерација коју су многи неоправдано оспоравали, превазишла је сва очекивања, попела се на победничко постоље, а буквално једна лопта је одлучивала да се не нађу у финалу и боре се за најсјајније одличје. Све присутне на шампионату одушевили су колективном игром, фанатичном борбом и поготово игром у неизвесним завршницама у којима су показали ретко виђену зрелост и рутину за играче од 16 година.

– Најпре желим да истакнем да сам више од четири месеца сарађивао са невероватном групом момака, који су од првог дана били јединствени, функционисали као тим, дисали истим плућима, били спремни да се жртвују и ставе у службу колектива. Такође, велику улогу имао је и Стручни штаб који у односу на шампионат јуниора у Пољској био појачан за Вању Гушу који се сјајно уклопио и дао такође велики допринос успеху у Литванији и Летонији.

Стартни пораз од селекције Немачке није уздрмао српске кадете, који су после тога направили серију од шест узастопних победа. У дуелима са капитеном Иваном Даскаловићем и друговима редом су падали домаћин Литванија, Словенија, Грчка, Француска, Пољска и Шпанија:

– Чудна су дружина, то је дефинитивно. Кад им проради инат, кад осете да су потцењени, проради им адреналин и буквално су непобедиви. На пример, судије су, благо речено имале неуједначен критеријум у четвртфиналу против Шпаније, губили смо у 28. минуту са 16 поена разлике. Нико од њих није клонуо духом, веровали су у преокрет и коначни тријумф. Начин на који смо се у том мечу вратили у игру и стигли до победе је био бриљантан. Ипак, не треба заборавити да су они још увек деца, многи од њих су први пут били одвојени од куће, путовали авионом, дебитовали на великом такмичењу, суочили се са притиском, борбом за медаље – подсећа Марко Ичелић .

Какав је био квалитет шампионата у Литванији и Летонији?

– Већина утакмица била је веома квалитетна, играло се борбено и динамично, одлучивале су нијансе, све екипе које су се бориле за медаље имале су на крају шампионата скор 7-2. Јасно је да сви много раде, улажу у кошарку. Годинама смо се уздали у наш чувени, српски таленат. Међутим, многи су нас достигли, ако не и престигли. Потребно је да се мобилишемо кад је у питању стручни рад са најмлађима. Нисам сигуран да се у клубовима ради довољно квалитетно, да се посвећује довољно пажње млађим категоријама. Морамо заборавити на сујете, већ се ујединити у напорима како би остали конкурентни, радити још више, ако је могуће, као некада редовно бити за корак испред ривала – истиче Ичелић .

Ко се посебно истакао на шампионату и од кога од наших младих играча треба највише очекивати у будућности:

– Наших играча, иако су освојили медаљу, није било у идеалној петорци шампионата само из разлога што смо играли тимски, што се нико није претерано истицао, што је у нашим победама увек неко други био јунак, главни протагониста успеха. Увек сам наглашавао учинак трилинга најмлађих: Пена, Глишића и Јовановића. Стефана Лазаревића морам да истакнем, јер смо због повреде колена још у првој фази мислили да је за њега турнир завршен. Стегао је зубе, одиграо јуначки до краја. Иако игра на спољним позицијама, поред свих „солитера“ из других репрезентација био је други скакач шампионата. Вучетић и Павловић су огроман потенцијал, али као и свима осталима предстоји им огроман рад како би постали велики играчи, једног дана стигли до наше најбоље селекције, што је ипак много значајније од постигнутих резултата на шампионатима Европе млађих категорија – закључио је Марко Ичелић , селектор кадетске репрезентације Србије.