Као играч, крајем деведесетих је на овим просторима, а и шире, био популарнији и од Деда Мраза… Као селектор, донео нам је лета 2014. најлепши поклон – светско сребро… Прошлог септембра, једна лопта га је одвојила од финала Европског првенства, медаље и директног пласмана на Олимпијске игре у Рију. Не сумњамо да ће 2016. бити још успешнија за Александра Ђорђевића и наш национални тим, па вам за Нову годину поклањамо интервју са селектором “орлова”…
Крећемо резимеом минуле године…
– Резиме године је, генерално, јако добар. Са репрезентацијом смо имали врло упечатљиво лето, значајно, са добрим играма… Добили смо велика признања свих европских кошаркашких сила да смо играли одличну кошарку. Чак су нас и сврстали у фаворите за освајање ЕП, што је био један од мојих личних циљева – да сви схватимо да је велика разлика између самог играња кошарке и играња кошарке да би се освајале медаље, а да уједно не бежимо унапред од великих циљева и да се не плашимо да их јасно означимо као такве.
Увек храбро најављујете напад на медаље, тај победнички карактер који сте имали као играч очигледно успевате да пренесете на играче.
– Наравно! За мене постоји знак једнакости између мушке сениорске репрезентације Србије и обавезе да се увек иде на освајање медаља. Што се мене лично тиче, та медаља мора да буде најсјајнија! С обзиром на то да ме сада као тренера сви мало боље познају, како играчи тако и сви моји сарадници и ви који нас пратите, знате да сам и те како озбиљан када тако нешто поставим као циљ и да не бежим од одговорности и потребног рада да до тог циља и дођем. Уколико сам успео да тај део мог менталитета пренесем на окружење, онда је један велики део мог посла обављен.
Да ли 2015. можемо да окарактеришемо као успешну?
– Четврти смо у Европи, на „једну лопту“ смо одиграли полуфинале са Литванијом, које би нас, да смо победили, одвело директно на Олимпијске игре у Рио. Сматрам да је све то добар резултат, мада лично нисам задовољан. Мислим да је бреме фаворита, које нам је наметнуто од ривала, било превелико. Подлегли смо притиску резултата, поготово како се такмичење ближило крају (фаза у Лилу), где су поједини играчи осетили велики притисак, пре свега наше кошаркашке јавности, па су због тога одиграли на нешто слабијем нивоу од групне фазе у Берлину где смо доминирали једном јаком, модерном и атрактивном кошарком.
Меч против Литваније је, практично, одредио целу годину…
– Тако је! Једна утакмица и једна лопта су одлучиле наш резултат. То је често тако и, нажалост, мало шта можемо сада да урадимо, осим да се још боље спремимо за следеће изазове. Чврсто верујем да је баш та утакмица показала играчима на који начин се игра за медаље на сваком такмичењу, јер је то преко потребно за континуитет резултата, што је зацртано као наш основни циљ – константно играње завршних мечева било којих репрезентативних такмичења, самим тим и борба за медаље.
У јулу нас очекују квалификације за Олимпијске игре. Колико би нам значило да будемо домаћини квалификационог турнира, о чему ФИБА одлучује 19. јануара?
– Изузетно би нам значило, као што нам је значила подршка наших навијача у Берлину, у групи на ЕП. Та подршка је буквално била ветар у леђа нашим момцима. Они су то много пута истицали и били понесени ентузијазмом људи са трибина. Као један од кључних услова за успех једне репрезентације одувек подвлачим однос са навијачима, осећај блискости, заједништва и директан контакт, уз велико узајамно поштовање.
Које су активности стручног штаба наше сениорске репрезентације током сезоне?
– Уз скоро свакодневне телефонске разговоре, ту је прављење програма припрема, сарадња са струком кроз разна саветовања и састанке… Сви заједно пратимо велики број играча, кандидата за селекције, како сениорску тако и све остале. Разговори са играчима, сарадња са оперативцима КСС, осмишљавање нових програма и акција… Праћење форме и понашања репрезентативаца, како у земљи, тако и у свим осталим светским лигама…
Да ли је већ направљен план припрема?
– Да, направљен оквирни план припрема и припремних утакмица. У зависности од трајања плеј-офова, размишља се о најбољим датумима за прва окупљања која могу бити и некомплетна, у зависности од завршница клупских такмичења.
Који млади играчи би наредног лета могли да се нађу у конкуренцији за сениорску репрезентацију?
– Јокић, Гудурић, Ребић, Јарамаз, Загорац, Симанић, Тејић, Давидовац… И још неколицина момака који играју по разним европским клубовима или су на школовању у Америци, углавном играчи чији развој пратимо већ две године.
Како оцењујете партије наших играча у НБА лиги? Да почнемо од Немање Бјелице…
– Према очекивањима, Бјелица је био јако добар на почетку, сада у малом паду, вероватно због напорног лета, повреде коју је имао и због које је испао из доброг континуитета. Не сумњам да ће њему ова сезона бити од великог значаја за даљу успешну НБА каријеру, јер је већ свима доказао да и те како има НБА квалитет. Игра у младој екипи, али са можда најбољим „учитељем“ кога је могао да пожели као саиграча – Кевином Гарнетом.
Никола Јокић?
– Јокић има запажену минутжзу и запажену ролу у Денверу. Све је сигурнији и константнији у својим играма, што изузетно радује. Намеће се као играч од важности за свој тим, а тако би требало да се развија и кад је репрезентација у питању. Мислим да ће он бити јако квалитетан играч, коме је важно да уз НБА полако додаје и репрезентативно искуство. У разговорима са људима из организације Денвера ми је још летос било јасно да су имали план за њега и радује његов напредак. Као играч има велики коефицијент интелигенције, потребно је да развије атлетску страну и то је и био главни разлог што су из Нагитса одлучили да га већ ове године потпишу. Њихова намера била је да што пре поправи физичке квалитете, брзину, експлозивност и скочност.
Бобан Марјановић?
– Марјановић нема велику минутажу, тако да не могу потпуно да оценим његов развој у НБА, али на пар утакмица кад је добио шансу имао је запажене партије, на нивоу игара из претходне сезоне у Црвеној звезди. Још постоји жал што је морао да пропусти последње ЕП, јер сматрам да је могао да буде један од кључних играча репрезентације Србије. Изабрао је једну од најбољих НБА средина и искрено се надам да ће му само тренинзи са таквим асовима, пре свих Тимом Данканом, код таквог тренера као што је Грег Поповић, донети потребан напредак у играчком смислу.
Да ставимо тачку клупским утисцима, да ли сте задовољни на клупи славног Панатинаикоса?
– Задовољан! Утисци су одлични, много радимо и свакодневно улажемо велики труд да заједно направимо добар резултат за ПАО ове сезоне. Титуле су циљ, мада мислим да се то подразумева у мом одговору… – поручује селектор Србије Александар Ђорђевић.