Данас је у „Кући кошарке“ одржана комеморација поводом прераног одласка нашег реномираног кошаркашког тренера Бошка Ђокића. Почаст су му, уз супругу Мирјану, кћерку Милену и сестру Биљану, одали и челници КСС – председник Предраг Даниловић, генерални секретар Дејан Томашевић, потпредседници Игор Ракочевић и Душан Пројовић, генерални секретар Удружења кошаркашких тренера Србије Страхиња Васиљевић, бројна позната имена из света кошарке попут Братислава Ђорђевића, Владислава Лучића, професора Владимира Копривице, Мирољуба Дамјановића, Велимира Гашића, Јове Малешевића, Слађана Стојковића, Млађана Шилобада, Александра Трифуновића, његових играча Душка Савановића, Нинослава Марјановића, Милана Мајсторовића, Бојана Поповића…
Бошко Ђокић је рођен 26. октобра 1953. године у Београду. Играчку каријеру започео је у Радничком са Црвеног крста, а био је и члан кадетске и јуниорске репрезентације СФРЈ.
Успешну тренерску каријеру започео је 1977. године у КК Доњи град из Земуна. Бошко је током богате тренерске каријере водио бројне српске клубове: Здравље, београдски Раднички, Машинац, Борац, Беочин, Раднички Баскет, ФМП, Kонстантин, Напредак, Слогу и Нови Пазар, а највећи успех је забележио на клупи Рефлекса, са којим је 2004. године освојио трофеј у Јадранској лиги. Са „пантерима“ је годину дана касније дошао до трофеја и у Kупу Радивоја Kораћа. Прошле сезоне је био тренер Новог Пазара и увео је тај клуб у Kошаркашку лигу Србије. У иностранству је водио екипе Автодора из Саратова и словеначке Пивоварне.
Ђокић је 2010. водио репрезентацију Србије до 20 година на Европском првенству у Хрватској. Водио је више специјалистичких кампова за младе играче испред КСС и учествовао у бројним акцијама КСС, КСБ и УКТС.
Поред сјајне тренерске каријере, Бошко се бавио и новинарством. Завршио је журналистику на Факултету политичких наука и као новинар радио на Студију Б, у Вечерњим новостима, Спорту, Данасу, Кошу и часопису Тренер.
Ђокићу је први почаст одао председник КСС Предраг Даниловић.
– Тешко је наћи довољно речи да се опише колики је губитак за српску кошарку Бошков прерани одлазак… Познавао сам Бошка преко 30 година, када сам дошао из Сарајева у Београд учествовао је неколико година у мом развоју… Био је кошаркашки стваралац, увек спреман да пружи прави савет, својим знањем и радом помогао je многим играчима да направе каријере… Бошко је активно учествовао у бројним акцијама Кошаркашког савеза Србије, водио је У20 репрезентацију, држао едукативне тренинге за младе играче, где је несебично пружао своје велико кошаркашко знање млађим тренерима и играчима. Веома смо тужни што Бошко Ђокић није више са нама, нажалост, знам како је кад се изгуби најближи члан породице, тешко је наћи речи утехе за чланове породице… Уверен сам да ће Бошко остати упамћен као добар човек, а онда и као велики тренер. Бошковој породици желим да изјавим искрено саучешће у име Кошаркашког савеза Србије и у своје име. Нека му је вечна слава…
Човек који је Ђокића практично увео у кошарку и који му је био први тренер Братислав Ђорђевић одржао је врло емотиван говор.
– Туга је велика од када смо чули вест о Бошковој смрти. Остаће упамћен у свим периодима живота. Сарађивали смо од његове 13. године. Као дечак разликовао се од многих, импоновао је својом конституцијом, висдином и физичким квалитетом, а касније ће се испоставити и својим менталним и интелектуалним способностима. Сећам се његове генерације, били су доминантни. Сви смо са Новог Београда прешли у наш Раднички, велику породицу изузетно талентованих људи. Био је претеча данашњих атлета, сестра Биљана га је усмерила ка Радничком… Био је доминантан у кадетима и јуниорима, капитен Мирзи и Кићи, али из само њему знаних унутрашњих побуда није могао да издржи тренутке слабости и окончао је репрезентативну каријеру. Наставио је са јуниорима Радничког и учествовао у освајању титуле првака Југославије. Пре тренерске каријере, ушао је у воде новинарства и био веома цењен, пре свега на Студију Б, где је био и водитељ… Тај свој таленат обновио је много касније, када је постао колумниста, аналитичар стручног и истинитог обраћања свим љубитељима кошарке. Његов тренерски опус је познат, својим радом дао је печат изузетности, као и другим пословима којима се бавио у одређеним периодима живота. Мора му се одати признање на несебичном давању, путовању у непознате средине, али увек са жељом да остави траг и да свој лични печат. Имао сам то задовољство да сам се последњих неколико година дружио са њим. То су биле изузетне сеансе, судари старог и новог, али провејавало је позитивистичко гледање на нашу заједничку љубав кошарку… – рекао је између осталог Ђорђевић.
На комеморацији је говорио и Ђокићев бивши играч Зоран Стојачић.
– Бошко заузима више него значајно место на кошаркашком стаблу српске кошарке… Био је човек класичне непревазиђене старе југословенске кошаркашке школе. Одласком Бошка Ђокића остаће велика празнина… – поручио је у једном делу емотивног излагања Стојачић.