СРБИЈА – ФИЛИПИНИ 126:67 (28:13, 34:22, 37:13, 27:19)
Србија је била убедљива и у другом мечу Д групе на Светском првенству у Кини, пошто је пред пуном двораном у Фошану декласирала Филипине – .
Наш тим је отворио меч са 5:0, међутим, Филипинци су одмах пружили отпор, чак и повели са 9:7 после четири минута игре. Уследила је серија Србије 9:0 и у 7. минуту је било 16:9. Играли су наши момци атрактивно, лопта је ишла из руке у руку, па је два минута касније било „плус 14“ – 25:11. После тројке Бјелице, на прву паузу се отишло при резултату 28:13.
Наставила је екипа селектора Александра Ђорђевића ну другој четвртини да меље противника, а предност је расла. Полсле сјајне акције Богдановић-Мицић-Јокић и закуцавања, у 14. минуту је било 39:23, а нешто касније и 48:28 после тројке Гудурића. Највећих 27 поена разлике било је у 19. минуту – 57:30, а са истом разликом се отишло на полувреме – 62:35.
У трећој деоници је настављена одлична игра Србије, а предност је константно расла. Филипинци нису имали снаге ни квалитет да пруже прави отпор, а у 23. минуту је било “плус 40„ – 75:35, затим и 91:44 у 27. минуту после полагања Мицића. Чак 51 поен разлике било је у финишу треће четвртине – 97:46.
Последњи период игре био је чиста рутина, пошто је Србија имала око 50 поена предности, а утакмицу је завршила са највећих „плус 59“ – 126:67.
Следећи, уједно и последњи меч у оквиру Д групе на СП, Србија игра у среду 4. септембра од 13.30 против Италије у Фошану.
Комплетну статистику можете видети овде
http://www.fiba.basketball/sr/basketballworldcup/2019/game/0209/Serbia-Philippines#tab=boxscore
# Победа против Филипина 126:67 је рекордна победа Србије на Светским првенствима, јер је до сада најубедљивије савладан Јордан 2010. године 112:69. Репрезентација Југославија још убедљивије је савладала Малезију 1986. године са 131:61.
# Меч против Филипина у друштву председника КСС Предрага Даниловића и генералног секретара Дејана Томашевића пратили су уживо и тренер Гвангџоа РФ Драган Стојковић Пикси, фудбалери Душко Тошић и Марко Перовић и тренер Дарко Бусер, сви на привременом раду у Гвангџоу.
Бобан Марјановић
– Напредујемо из вечери у вече. Поштујемо сваког ривала, знамо да нема опуштања. Али, играмо добро и уживамо у овом тренутку.
Александар Ђорђевић
– Добар приступ, озбиљан колико је могуће. То је најважније што смо тражили од играча, одрадили су то. Знамо да је трећа кључна утакмица, припремамо се за ту битку последњих дана. Знамо шта нам је чинит, сви су у физичкој доброј спреми, чак и Бјелица. То је добар знак за нас. Показали смо свих ових година, посебно овог лета, ту озбиљност у сваком мечу. Разлика је очигледно била у односу на противника, то смо и показали. Бринуло би ме да смо много мање победили, то би значило да смо их потценили, што није био случај.
Италија?
– Огроман изазов. Већ смо се сусретали два пута у последњих 15 дана, нисмо знали да ћемо их имати у групи, тада смо договорили те мечеве. Није ни битно, можда бисмо их ионако организовали. Друга утакмица је била поена на поен, што само може да нам укључи прекидач да су они јако спремна екипа. Знамо их, поштујемо их, подигли су физичку кондицију, много су боље играли ове две утакмице на СП. Сада су им опет велика имена у тиму – Галинари и Датоме. Они имају искуство, изузетно су искусан шутерски тим, пре два дана су имали невероватну шутерску форму… Морамо да будемо опрезни и морамо да пружимо најбоље да бисмо победили. Није много времена прошло од 2015. у Берлину када су играли фантастично и имали фантастичан тим. Они су победили Шпанију тада. Имају велики квалитет, Италија је увек била тврд орах. Постоји историјски ривалтет и старе државе и Србије са Италијом. Велики респект, то је фантастично. Нека бољи победи. Апсолутно је одбрана кључ. То је аспект која се стално појављује код нас. Нормално је да играчи траже нападачку форму када улазе на велико такмичење, више су преокупирани тим делом игре. Међутим, ми знамо шта нам даје резултат све време, знамо да из одбране све долази. Већ је било разговора, а биће их опет, да заборавимо „хајлајтсе“. Поново улазимо у рововску борбу, где је свака лопта битна, свака грешка круцијална, сваки скок, додирнута лопта, све мало што чини једну победу великом…