АРГЕНТИНА – СРБИЈА 97:87 (25:23, 29:26, 14:18, 29:20)

Репрезентација Србије није успела да се пласира у полуфинале и дође на корак од борбе за медаљу на Светском првенству у Кини, пошто је поражена у четвртфиналом дуелу од селекције Аргентине – 97:87.
Српски репрезентативци су већим делом сусрета били у резултатском заостатку, али су средином последње четвртине успели да поведу са 70:68. Међутим, од тог тренутка уследила је серија Аргентинаца од 19:6 која је одлучила победника. У наставку шампионата репрезентација Србије бориће се за пласман од 5. до 8. места, а следећи противник биће јоj поражена селекција из другог четвртфиналног сусрета између Француске и САД у четвртак 12. септембра од 13.00 часова. Нашој репрезентацији остала је шанса да се избори за директан пласман на Олимпијске игре, уколико буде међу две најбољепласиране екипе из Европе, али то зависи и од осталих резултата, односно ко ће се пласирати у полуфинале.
Била је видљива нервоза најбољих српских кошаркаша на самом почетку меча, што су Аргентинци умели да искористе и тројком искусног Сколе поведу са 12:4 у трећем минуту. Репрезентација Србије је убрзо подигла интензитет игре у одбрани и после контре коју је реализовао Немања Бејлица стигла до изједначења у седмом минуту – 16:16. Изједначена борба водила се до краја прве четвртине, да би се ривал шестом тројком из десетог покушаја поново резултатски одлепио у 15. минуту – 39:31. Србија је узвратила тројкама Симоновића, Јовића и Богдановића, али то је само делимично помогло нашем тиму, јер су противници наставили да далекометном паљбом.
Захваљујући сјајном путу иза линије 6:75 (9-16) Аргентинци су прво полувреме решили у своју корист – 54:49, док је наш тим држао прикључак доминирајући у скоку под оба коша (25-8).
Боље су српски репрезентативци започели друго полувреме и веома брзо смањили на 59:57 преко Јокића. Међутим, уследио је период у коме је промашено неколико зицера и непотребно изгубљених лопти што Аргентинци користе да се још једном одвоје – 66:59. Уследио је тајм-аут селектора Ђорђевића после кога је Србија преузела контролу и до краја треће четвртине готово истопила предност ривала – 68:67.
Већ у првом нападу у финалној деоници Србија је тројком Гудурића дошла до вођства 70:68, на које се чекало од првог минута сусрета. Радост је кратко трајала, јер су Камапацо и Гарино са две тројке иницирали серију 8:0 и поново донели предност свом тиму – 76:70. Ситуација је убрзо постала још теже, разиграо се ветеран Скола и повећао вођство Аргентинаца на 87:76 у 37. минуту. Србија се није предавала, са две тројке Богдановића резултат је смањен на 91:85 на 80 секунди пре краја. Међутим, убрзо је све било готово. Погодио је Кампацо, а затим Дек украо лопту и 48 секунди пре краја донео Аргентинцима недостижних – 95:85.

Комплетну статистику са меча можете видети овде: http://www.fiba.basketball/basketballworldcup/2019/game/1009/Argentina-Serbia#|tab=boxscore

Немања Бјелица

– Рекао бих толико тога, али ћу се потрудити да скратим. Тежак пораз за нас. Прво, хоћу да се извиним нашим људима, земљи која је веровала у нас. Имали смо веома добар тим, али знате како је, овај тип турнира… Можда смо бољи тим од Аргентине, али су нам показали и желели ову победу више од нас. Нисмо били спремни за ову утакмицу, н ментално, посебно ја… Знам да смо тим, али као један од лидера, играо сам лоше. Начин на који су ти момци славили. Сви су плакали. Заслужили су ову победу. Сјајна смо група људи, нисмо изгубили зато што смо арогантни, само се нисмо спремили ментално за ову утакмицу. Могу да причам сатима, али овај пораз је изузетно тежак. Убија ме. Много смо рада уложили овог лета. Тешко је, али ово је кошарка. Има важнијих ствари од кошарке… Саиграч је играо ову утакмицу, а изгубио је маму. Добра смо група људи. Желели смо да освојимо ово, али смо пробали на погрешан начин… Годинама смо фаворити, посебно за четвртфинале мораш да будеш спреман. Можда наша група није била довољно чврста… Изгледали смо лоше на терену, али нисмо никога потценили. Имали смо лош дан и сада морамо да се спремимо за наредне утакмице. Дошли смо овде као тим, можда, можда смо желели на погрешан начин… Знамо како да се изборимо са притиском, зато не причам о еуфорији. Само морамо да завршимо ово јако и да се вратимо кући као тим.

Aлександар Ђорђевић

– Шта рећи, подбацили смо на најважнијој утакмици. Много се ствари издешавало које су утицале на све ово. Без обзира што смо успели да се вратимо у трећој четвртини, мислим да су заслужено одиграли. Контролисали су меч пре свега бекови, чак је и Вендоза унео сигурност уз Кампаца који је доминирао. Његова решења су била стварно… Специјална утакмица за њега. Држали су констатно контролу. Са наше стране много журбе, много грешака, које су требало да се одиграју са више стрпљења. Са другачијим шутем, кроз додавања. Слушавши Немању Бјелицу и оно што је говорио на конференцији, видим да је у њима постојао притисак. Ови момци су радили јако добро од почетка. Није нас било од почетка на броју, многи су долазили касније и улазили у ритам. Нисмо одрадили целе базичне утакмице које те држе кроз читаво такмичење. Треба дићи главу, има још две утакмице. Верујем да можемо да изборимо пласман на Олимпијске игре. У зависности од других мечева то пето место може да донесе Олимпијаду. Треба да изанализирамо, плус тренинг да се дигнемо. Нажалост, тако је како утакмица се завршила. Није добро по нас…

О одлукама које су доносили играчи.

– Чини ми се да смо ту требали да од почетка до краја да тражимо сталоженост. Фалила је концентрација видело се то од почетка. Наша преузимања која су била аутоматизам, пробијали су нас, то су грешке које смо скупо платили. Прву четвртину смо одиграли добро, али су погађали у последњим секундама. Када екипа уђе у такав ритам и када има такав таленат за додавања, карактрестичну кошарку, онда су те тројке у последњим секундама избаце те из такта. Неке одлуке у нападу су биле исхитрене, то је ствар читања. Било је превише индивидуализма о томе смо причали и у припремним утакмицама. То је као бојно поље, индивидуалност је битна без талента се не може. Неке ствари смо требали да тражимо у бољој сарадњи.

Није све добро кренуло, а на то је подсетио и селектор.

– Од повреде два играча које знате… Капитен Теодосић и Гаги Милосављевић они знају да играју овакве утакмице. Енергија се осетила у неким тренуцима, ово је тренутак који морамо да преспавамо, да дигнемо главу, ако имамо шансу за Олимпијске игре да то искористимо.

Имао је биране речи у вези са Василијем Мицићем коме је у понедељак преминула мајка.

– Да се захвалим јавно Василију Мицићу. Да изразим саучшће њему и његовој породици. Скупио је снаге, велику храброст за дивљење, ми смо му јако, јако захвални. Шта друго да вам кажем. Захвалност свима који су нас бодрили и дан данас… Видећемо да ли остаје Васа. Видећемо.

На питање како су се осећали играчи, мало је жустрије реаговао.

– Слушавши Бјелицу… Рекао сам… Постоји пресија, ментална. То не може да се види, да се мери. Када један од лидера то каже онда се мени отворе очи. Када један од лидера… Не треба Бјелица да се осећа кривим без обзира на то што су речи великог спортисте. Као Белинели након Шпаније, када је преузео одговорност. То су велики играчи, сви смо ми криви. Ја први, па сви заједно. Као група знамо да изађемо са тим на крај. Била је еуфорија у земљи, сви су причали како ћемо победити и освојити. То некада не помаже. Напротив. Знам са каквим су се притиском момци носили – започео је Ђорђевић.

Он је истакао и да је организација игре била кључна.

– Позиција, позиција, позиција… Бекови, бекови и бекови… И свако поштовање за високе играче. Грешили смо много, Аргентина је играла сјајну одбрану. Нису ми се свиделе неке одлуке судија, а ни наша реакција на то. Било је много фаулова који нису свирани, а Аргентина се прилагодила том критеријуму, ми нисмо…

Он је инсистирао на томе да је репрезентација у Кину дошла као тим и да се враћа као тим.

– Поносан сам на момке како су радили, како су се понашали. Благословен сам што сам њихов тренер. Увек су давали максимум. Нешто је фалило, али то је кошарка – навео је Ђорђевић.

ФОТО: FIBA i MN Press