Универзитетска репрезентација Србије стигла је у петак у јутарњим часовима из далеког Кинеског Тајпејија на београдски „Аеродром Никола Тесла“. Наши момци, на челу са тренером Зораном Тодоровићем, нису имали среће и снаге у борби за бронзу, али је и освајање четвртог места заиста сјајан резултат за наше младе и неискусне играче.

– Још једно прелепо искуство, за ове момке, цео стручни штаб и мене… – прича Тодоровић. – Мени су ово треће Универзитетске игре… Били смо једина репрезентација у првих осам која није била састављена од професионалних играча. Имали смо пет студената из Америке, једног играча из АБА лиге и шест играча из КЛС лиге, а иза себе смо оставили Немачку, Израел, Аргентину, Аустралију, Русију… Све су то биле репрезентације са  професионалним кошаркашима из њихових лига… Иначе, кошарка је много напредовала… Пример је репрезентација домаћина, која је у својим редовима имала једног од најбољих плејмејкера, првог пика на драфту кинеске лиге ове године, а тај момак у Кини има уговор преко милион и по долара по сезони…

Тодоровић се, као и много пута до сада, захвалио играчима и КСС…

– Хвала овим момцима што су били предивни 50 дана! Можда нисмо имали врхунски квалитет за злато, али су они имали велико срце и показали су како се бори за дрес Србије! Једно велико хвала свима у Кошаркашком савезу Србије, али пре свега Саши Ђорђевићу, Јоци Антонићу и свим играчима из А селекције који су нам после утакмице у Краљеву били ветар у леђа.

И још један врло битан фактор…

– Имали смо сјајну атмосферу у екипи! Ове добре резултате смо и извукли из ње, било је предвно… А требало је све то и издржати у добром расположењу – два турнира у Кини, па Универзитетске игре, сва та путовања, преседања… Променили смо осам авиона, шест хотела, четири аутобуса и одиграли 16 утакмица. Лепо смо се слагали, а у Тајпеију смо се и дружили са свим нашим спортистима, сви смо живели као једна породица – завршава Зоран Тодоровић, тренер университетске репрезентације Србије.

Домаћин следећих Универзитетских игара је Напуљ 2019. године.